Priča konobarice sa Vračara: "Odlučila sam gazdi da "dam" ponekad i nimalo se ne kajem"

Kao i jedna od mnogih koje su rešile da "potraže sreću" u glavnom gradu, tako je i M. B. iz Bele Palanke došla da studira jezike, a trenutno radi kao konobarica u jednom uglednom kafiću na Vračaru.

M. nije uspevala da komotno živi od 200 evra koliko su roditelji mogli da joj pošalju, pa je rešila da nađe posao.

Ona kaže da se nije pokajala, iako ima jednu nesvakidašnju "radnu obavezu".

- U svakom lokalu u kojem sam do sad radila gazde su prosto nasrtale na mene i posao mi je zavisio od toga da li hoću da spavam sa njima - otkriva ona.

Kaže da dok je odbijala takve ponude, nije uspevala da zadrži posao.

- Kad sam došla na razgovor za ovaj posao, gazda mi je jasno stavio do znanja šta sve se od mene očekuje. Prvo sam bila šokarana, a onda shvatila da je tako možda i bolje. Znam na čemu sam. Dao mi je dva dana da razmislim i posle toga sam došla i pristala na uslove. Zašto da ne?

Njeni iz društva koji znaju čime se bavi ne podržavaju takvu odluku, ali bez obzira na to, ona kaže da nema ni trunku grižne savesti.

- Gazda je zgodan, mlad, ne maltretira me, nije čak ni nešto zahtevan… Jednom nedeljno odemo kod njega u stan, nije loš u se*su, a ponekad mi kupi i neki poklon. Plata mi je dobra i redovna, bude i nekog bakšiša, pa ne živim loše. Bolji posao za sada nemam.

Kad završim faks, videćemo… - kaže devojka i za kraj dodaje:

- Samo da mi otac ne sazna. Ubio bi me!