Pred srpskim studentima nikad teža odluka: Pažljivo birajte i posao vas čeka odmah posle fakulteta!

Učenje kroz rad biće moguće i na fakultetima, a studente koji se opredele za ovakav način školovanja čeka zagarantovan posao nakon studija. Da bi sebi obezbedili radno mesto posle sticanja diplome, studenti će tokom studiranja biti obavezni da rade najmanje 450 sati (oko 60 dana) godišnje kod poslodavca. Za obavljeni posao dobijaće naknadu koja iznosi najmanje 50 odsto zarade zaposlenog koji radi isti ili sličan posao.

Ove novine za akademce predviđa Zakon o dualnom obrazovanju, koji se juče našao pred poslanicima Skupštine Srbije, a čiji je cilj, kako navodi resorno ministarstvo, da akademci kada završe fakultet, budu i teoretski i praktično osposobljeni za posao koji će obavljati.

Proces dualnog obrazovanja na visokoškolskim ustanovama nije obavezan, a studenti, poslodavci i fakulteti biraju ga dobrovoljno. Reč je o učenju kroz rad, a ne studentskoj praksi. Zakon predviđa da studenti s poslodavcem zaključe ugovor da za svoj rad budu plaćeni, međutim, pošto nije reč o klasičnom, već o studentskom radu, poslodavci neće uplaćivati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

- Dualni model visokog obrazovanja neće remetiti standardno obrazovanje, a studenti koji se opredele svojom voljom za taj model studiranja mogu da računaju na veliku podršku kompanija, kao i zagarantovani posao po završetku studija - rekao je Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja juče u Skupštini Srbije.

U resornom ministarstvu navode da je ovaj model studiranja zahtevniji i teži, ali perspektivniji, te da studenti koji završe fakultet po ovom modelu, s obzirom na relevantno praktično iskustvo, značajno povećavaju svoju konkurentnost na tržištu rada i imaju veće šanse za zapošljavanje kod poslodavaca kod kojih su obavili učenje kroz rad, ali i kod drugih poslodavaca iz iste delatnosti.

 

- Kompanije u Srbiji su već gladne ljudi kojima bi dale šansu već na početku studija. Koliko je dualno obrazovanje dobro za mlade ljude, dobro je i za one koji u ovom trenutku nisu uzeli najtraženije struke, nego su u domenu struka koje mi smatramo perspektivni - kazao je Šarčević i dodao da su dualne studije već prisutne u mnogim evropskim zemljama, a kao najbolji primer on je izdvojio susednu Mađarsku, gde je dolaskom velikih kompanija potreba za inženjerima i drugim strukama postala velika.

- Razvoj industrije u Srbiji kroz kreativne industrije pokazuje veliki zamah, godišnje preko milijardu evra, a da bismo zadržali te mlade ljude u zemlji - elektroinženjere, mašinske inženjere, građevinske inženjere, avioinženjere, ekonomiste, bankare i sve druge, moramo da uvedemo drugi vid obrazovanja - naveo je ministar.

Vlada Srbije radi i projekat kojim će kroz kredit obezbediti novu infrastrukturu na visokom obrazovanju u zoni fakulteta gde će se obavljati dualno obrazovanje - ETF i Prirodno-matematički fakultet u Beogradu, a zatim i fakultet u Nišu.

Činjenice

- Poslodavci neće smeti studente da angažuju za poslove koji nisu njihova struka.

- Budući inženjer ili ekonomista neće moći da obavlja poslove sekretarice, kafe-kuvarice, vozača.

- Rad će nositi i određen broj ESPB bodova, a studenti će pre upisa na fakultet morati da se odluče da li žele dualno obrazovanje ili standardne studije.

- Fakulteti mogu da regulišu da se student koji se odlučio za dualno obrazovanje vrati na standardni način studiranja, ali i obrnuto, ko je upisao standardno da pređe na dualno.

- Dualno obrazovanje u srednjim školama uvedeno je pre nepune dve godine.

- Prve godine za taj način školovanja opredelilo 400 đaka, u drugoj 4.500, a ove godine 7.400 đaka.

BONUS VIDEO: Beograđanke otkrile da li bi oprostile prevaru: Ovakve odgovore niko nije očekivao!