Potresna ispovest brata i sestre koji su preživeli TEROR u logorima NDH: Svirepo su nas ubijali

Kako kažu, samo zahvaljujući spletu srećnih okolnosti, na kraju rata su dočekali slobodu.

Pava i Ljubiša su poslati u koncentracioni logor Stara Gradiška i to Pava kao tek beba, dok je Ljubiša bio predškolac.

Deca umirala od injekcija

- Bila sam beba kada sam sa sestrom Marom završila u logoru, gde su dovodili uglavnom srpsku decu staru do četrnaest godina. Sestra me nije ispuštala iz ruku, sve dok me, iz njenog naručja, nisu oteli crnokošuljaši. Bacili su me u neku prostoriju sa senom, verovatno je to bila štala, prepuna malene dečice. Najstrašnije od svega je što su toj deci davali neke injekcije, pa su malecki vrlo brzo umirali - priča Pava Jovanović.

Majku odveli u Aušvic, oca bacili u bunar

Dok su Maru i Pavu crnokošuljaši dopremali u logor u Staroj Gradiški, majku Simicu su poslali u Aušvic, a oca Stevana su bacili u bunar, što su njih dve saznale tek posle rata.

Dok su odrasle ubijali, njih mališane su odvodili u dečje logore. Sestra Mara je s Pavom u naručju srela njihova dva starija brata iz sela Đelekovac, od osam i deset godina, koji su pazili na njih, dok ustaše dečake nisu dalje deportovale. Jedan je poslat u Sisak, logor poznat po nazivu Prihvatilište za decu izbeglica u NDH. Drugi brat je završio u logoru Jastrebarsko kod Zagreba.

- U logorima su završila i moja tri brata od tetke i dve tetke po ocu. Jedna tetka je takođe bila u Aušvicu, a druga u Daruvaru, gde su odvodili žene i decu sa Kozare. Srećom, i mama i tetke su preživele logorske dane, ali veoma izmorene i izmučene, pa su te 1945. godine preko Crvenog krsta pronašle nas decu - završava svoju priču Pava Jovanović, koja se 1961. doselila u Beograd.

Živi skakali u bunar bežeći od kame

- Ustaše su mog nesrećnog tatu, kao i mnoge druge Srbe, pokupile po selima i prisilno odvele na Jovanovića brdo, gde su sve redom brutalno tukli i svirepo ubijali, najčešće su im sekli glave na panjevima ili pragovima kuća. Ljudi su živi skakali u bunare, kako im ne bi sekli glave. E tako je to bilo - priča Pava Jovanović.