Posle ledenog januara temperatura skače na 16 stepeni, RHMZ upozorio na jeziv scenario

Naglo otopljenje koje će uslediti u narednim danima, sa temperaturama i do 16 stepeni dovešće i do naglog topljenja snega, čime se stvaraju uslovi za bujice i poplave.

 Naime, Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje za područje Srbije, u kojem se navodi da se u periodu od 1. do 3. februara očekuje intenzivno topljenje snežnog pokrivača, kao i jak i olujni južni i jugoistočni vetar. A to će uzrokovati naglo topljenje snega u predelima do 1.500 metara, upozoravaju iz RHMZ-a.

Na ovim rekama su moguće poplave

- Od 2. do 5. februara vodostaji na Drini, Limu, Jadru, Kolubari sa pritokama i gornjim tokovima Zapadne i Južne Morave će biti u većem porastu sa mogućnošću dostizanja upozoravajućih nivoa, a na Jasenici, Kubršnici, Crnici, Lepenici, Lugomiru i Resavi vodostaji će biti u većem porastu ispod upozoravajućih nivoa. Na celom toku Save do 8. februara vodostaji će biti u većem porastu i kretaće se ispod granice redovne odbrane od poplava - stoji u hidrološkom upozorenju RHMZ-a.

Dekan Šumarskog fakulteta sa Katedre za bujice i eroziju Ratko Ristić nedavno je upravo najavljujući ovakav scenario, rekao da su vodostaji prvog reda pod kontrolom i tu ne treba očekivati iznenađenja, ali su rizičniji mali tokovi, čije je održavanje pod nadležnosti lokalnih samouprava.

Kako je tada rekao, "imamo ogromne količine snega i može se očekivati povećanje vodostaja", ali i upozorio i na još jednu okolnost koja može da pogorša celu situaciju.

- Imamo rečne slivove koji su puni đubreta, koje veća voda pokrene do prvog suženja i tada dolazi do problema i izlivanja reka - naveo je dekan Šumarskog fakulteta i dodao je da je problem i veliki broj bespravno izgrađenih objekata.

On je još dodao da lokalne samouprave treba da imaju spremne planove za odbranu od poplave.

Prema njegovim rečima, erozivnim tlom je pokriveno 75 odsto teritorije Srbije, čemu je doprinelo preterano i neplansko sečenje šuma, a istovremeno postoji i 11.500 bujičnih vodotokova, koji u slučaju kiše nose veliku količunu i vode i mulja.

Ristić kaže da ne postoji pravilnost kod se javljaju poplave i gde će se one javiti. Kako napominje, bujice imamo svake godine, obično se javljaju u slivovima koji imaju obešumljeni prostor.

Do sada je u bujicama izgubljeno 33 života, a materijalna šteta je oko 10 milijardi evra.

Na lokalu ne mogu sami

Kako dodaje profesor, lokalne samoupra nisu sposobne da se same suoče sa problemima, već im je potrebna pomoć republičkih institucija.

- Održavanje objekata i izgradnja objekata mora da bude pod ingerencijom Republike. Jer kad se nešto desi republika pomaže - kaže Ristić.

Naveo je da Srbija ima 1.000 kilometara obešumljenog prostora, i to su prostori gde će se javiti poplave.