Poklonio Vojsci Srbije top, ali uz jedan VEOMA OZBILJAN USLOV!

Ovaj "krup" je jedan od dva sačuvana i oba su bila u vlasništvu Saše Ristića iz aleksinačkog sela Rutevca. Jedan je prodao Vojnom muzeju u Beogradu, a ovaj drugi daje Vojsci Srbije na korišćenje dok je živ, a posle toga ostaje trajno Vojsci. Ipak, Saša ima jedan uslov - top mu mora biti vraćen u roku od 24 časa ukoliko Srbija pristupi NATO.

Ovi topovi korišćeni su pre više od 140 godina, a onda su posle neke bitke ili tokom povlačenja završili u Južnoj Moravi. Koristila ih je srpska vojska da bi oterala Turke i zaslužili su da "penzionerske" dane provode na mestu kakvo zaslužuju pošto su svedočili i čojstvu i junaštvu jednog malog balkanskog naroda koji je želeo da se oslobodi tuđinske vlasti. Ipak, neki topovi su završavali u mulju ili još gore u nekoj peći za topljenje gvožđa.

Njihov "spasilac" je Saša Ristić iz Rutevca, koji se čitavog života bori da sačuva starine.

- Zamislite da su ovi topovi završili na otpadu sekundarnih sirovina ispred čije kapije sam 1998. uspeo da ubedim dvojicu Roma da mi ih prodaju. Platio sam ih 60 maraka, toliko su i tražili. Ni oni, a iskreno ni ja nismo znali tačno o čemu se radi, ali mi je instinkt govorio da je u pitanju nešto vredno. Ne vredno u materijalnom smislu koliko u duhovnom, jer velika je stvar da naraštajima možemo reći: "Vidite, ovim topom smo oslobodili narod ropstva" - kaže Saša.

On je to jasno pokazao i kada je prilikom potpisivanja ugovora sa Vojskom Srbije o predaji topa insistirao na jednom članu. Top ne sme pasti u ruke NATO, odnosno mora mu se vratiti ukoliko Srbija pristupi ovom savezu i to u roku od 24 časa.

- Stoji kod mene u dvorištu i stručna javnost zna da je tu, ali ja nemam uslove da ga izložim i da bude dostupniji široj publici. Srećan sam što će naći mesto u kasarni isto kao što sam ponosan što je drugi u Vojnom muzeju od 2007. - kaže Saša, koji će top predati Vojsci u sredu.