Poginuo je u prvom rafalu na Vaskrs '99, saborci ga pamte po najboljem: Onom ko ga čuva ni đavo ne sme prići (FOTO)

 

 

U moru herojskih priča i ličnih tragedija koje nam iz meseca u mesec, posebno tokom obeležavanja 20-godišnjice rata, jedna je reklo bi se ostala u zapećku.

I ona govori o heroju. Ona ne govori o naoružanom čoveku. Ovo je priča o jednom psu, sa činom majora.

Ipak, prema pričama vojnika, Lister je bio sinonim za dostojanstvo, hrabrost i odanost. Bio je omiljen među vojskom i prepoznatljiv po tome što nije voleo druge pse. Čin majora je zaslužio jer je od 1992. godine dobro izvršavao zadatke u miru, a još bolje u ratu.

Priča se da je 1995. godine, svojom pribranošću spasao sebe, mečku i mečiće sigurne smrti. Naime, jedno veče vojska je kopala rupu u koju bi zatrpavali smeće, kada su iz mrklog mraka začuli zvuke. Ubeđeni da im se približava neprijatelj, viknuli su "Vojska Jugoslavije stoj!", ali se niko nije odazivao.

Lister, prepoznatljivo zategnut kao struna, nije se popeo na zadnje dve noge, što je bio znak da se približava životinja, ali nije ni režao i pomerao uši kako bi dao znak da dolazi čovek. Vojska je zbog njega ostala pribrana i nije pripucala, pa je bljesak logorske vatre otkrio da se u mraku zapravo čuju mečići i mečka.

Slična situacija desila se 1998. godine kada je Lister krenuo u patrolu. U trenutku kada se približio medved, Lister se popeo na dve noge, a njegovo držanje uplašilo je medveda koji je uz krike nastavio dalje.

- Za vreme ratnog stanja, nikada nije bio uplašen, čak ni pored onolike artiljerije i avio-bombi, dostojanstveno je držao položaj. Na komandu "čuvaj", licu koje je čuvao ni đavo nije smeo prići - pričaju vojnici.

Poslednji put zacvileo je na Vaskrs, 11. aprila 1999. godine. Uz svog tadašnjeg vodnika Ivana Vasojevića "Jaguara” ostao je do samog kraja, u toj akciji na Opljazu, kod Musine Kuće, obojica su poginuli u prvom rafalu, a uz njih su živote izgubili i Predrag Bogosavljević, Milenko Božić, Darko Bjelobrk. Prvi rafal ih je presekao, drugo odeljenje je čulo Listerovo zavijanje, sledeći rafal kada je usledio više se ništa nije čulo…

Kako kažu vojnici koji su bili gore na Košarama, Listeru ni muva nije mogla promaći na stotine metara, a ako mu vetar služi, pored oštrog vida, njušio je i na kilometre.