Osvanuo oglas penzionera (65) iz Beograda, ono što traži začudilo mnoge

“Beograđanin od 65 godina želi intelektualnu vezu (brak) sa finom ženom do 60 godina.”

“Galantni, fakultetski obrazovan gospodin u penziji, u ranim šezdesetim godinama, iz Beograda, želi da upozna damu radi braka.”

Ovo su samo neki od mnogobrojnih oglasa koji se mogu naći u specijalizovanim časopisima. Da započinjanje zajedničkog života nije tabu u trećem dobu ne pokazuju samo oglasi, već i statistika. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih pet godina vidi se blagi porast broja sklopljenih brakova onih koji su duboko zagazili u sedmu, pa i u osmu deceniju.

Dok je u 2014. registrovanih zajednica u kojima i nevesta i mladoženja “gaze” 65 i više godina bilo 173, u 2018. je taj broj iznosio 201. Broj novih brakova u kojima je samo mladoženja stariji od 65 pre pet godina bio je 695, a u 2018. 771, dok je broj žena koje su se udale starije od 65 bio 234 pre pet, a 268 pre dve godine.

Iz ovoga se može zaključiti ne samo da se granice za brak sve više pomeraju, već i da se u trećem dobu za nov početak najčešće opredeljuju muškarci. Stručnjaci kažu da je njima teže da žive sami, da brinu o sebi, peru, kuvaju ili peglaju. Zanimljivo je i da raste broj starijih žena koje se udaju za mlađe muževe, a psiholozi i sociolozi to najčešće objašnjavaju ženskom emancipacijom, ali i dužim životnim vekom dama.

U svakom od ovih slučajeva mahom je reč o udovicama i udovcima, ili ponekad razvedenima. Oni su ostali sami, deca su se osamostalila, otišla, imaju svoje porodice. Neki od njih ušli su u novu vezu ili brak plašeći se samoće i smrti, tražeći sigurnost. Drugi su zaista u trećem dobu pronašli srodnu dušu i zaljubili se. Treći su iza sebe imali mučan život, ponekad pun nasilja, teškog rada, alkohola, siromaštva, i novo poznanstvo shvatili su kao neku vrstu nagrade za sve što su propatili.

Ovakve veze naročito dolaze do izražaja u domovima za stare.

“U našem domu postoje dva para koja su se upoznala upravo ovde” kaže Maja Jovanović, psiholog iz jednog privatnog doma u Boru. “Jedan par ima oko sedamdeset godina, dok je drugi bliži osamdesetim, ali je žena dugo radila u inostranstvu. Svi oni su udovci, odnosno udovice. Prvi par živi zajedno, u istom apartmanu, na njihov zahtev. Kad su to od nas zatražili, pozvali smo prvo njihove potomke da vidimo da li se slažu. Drugi par živi odvojeno, svako u svojoj sobi, ali su preko dana stalno zajedno”.

Šetaju, satima sede na klupi u dvorištu i razgovaraju, on joj nosi tašnicu i podseća je na dnevne obaveze. Postali su mezimci celog doma, iako su ih u početku neki vršnjaci gledali skeptično.

Jovanovićeva kaže da se ovakvi parovi vidno dopunjuju, dobro se slažu, nema čarki uobičajenih za dugogodišnje brakove, jedno drugom su oslonac i podrška. Imaju slične životne priče i komplementarne karaktere. Činjenica je da im svima nedostaju deca i srodnici, pa je to, veruje, jedan od razloga zašto se opredeljuju za vezu.

“U domu su ljudi usmereni jedni na druge i mnogo vremena provode zajedno, ali oni su ipak jedni druge izabrali među 90 drugih korisnika. Moguće je da bi bili zajedno i da su se upoznali pod drugim okolnostima”, kaže Jovanovićeva.

Demograf dr Goran Penev porast broja brakova u trećem dobu gleda manje romantično. Kaže, za sve je “kriva” takozvana mnogoljudna bejbi bum generacija, rođena posle rata.

“U 2014. imali smo 1,3 miliona starijih od 65, od čega 750.000 žena i 551.000 muškaraca. Pet godina kasnije u treće doba ušli su oni rođeni 1953. godine, kada je natalitet bio daleko veći, pa tada imamo 805.000 žena i 603.000 muškaraca u toj kategoriji. Dakle, beležimo porast od sedam odsto kod broja žena i 9,3 kod muškog pola. Udeo onih između 65 i 69, za koje pretpostavljamo da najčešće sklapaju brakove, za četvrtinu je veći nego 2014. godine”, kaže Penev.

Kod veće populacije, naravno, imamo i veći broj sklopljenih, ali i veći broj razvedenih brakova. Da će se taj trend nastaviti Penev sumnja, jer je u celom svetu generalno u padu broj formalnih zajednica, a porast neformalnih. Zato se može očekivati da će i kod nas svi, pa i udovci i udovice, živeti vanbračno.

Penzija stavlja burmu

Razlog za sklapanje brakova u starijem dobu Goran Penev ne vidi samo u psihološkim i emocionalnim razlozima, već i ekonomskim. Budući da doskoro vanbračni partneri nisu uopšte mogli da nasleđuju penziju preminulog, a ni imovinu, a da je i sada za mnoge ovo komplikovano, oni se opredeljuju za brak pod stare dane. Ponekad čak i ako su celog života bili u vanbračnoj zajednici, i imaju ne samo decu, već i unuke.