Ovih pet navika u Srbiji nikad neće nestati

Ovo su pet koje odolevaju uprkos digitalizaciji i novim trendovima.

Čekovi

Ček na poček odoleva. Najlakši način da se plati roba ili usluga na odloženo jeste ispisivanje čekova. Pojedine prehrambene radnje daju i do 300 dana plaćanje na rate, dok za tehniku i do 360.

I to je navika iz prošlosti, koje teško da ćemo promeniti, uprkos mogućnosti da se kreditnim karticama plati roba na rate i to bez kamate ili da se podigne potrošački kredit.

Ipak ni korišćenje čekova nije besplatno. Banke uglavnom naplaćuju njihovo izdavanje najčešće od 15 do 30 dinara za jedan ček, dok pojedine banke zaračunavaju i "ležarinu".

Svaki neupotrebljeni ček mesečno košta 30 dinara. Tako 10 meseci odloženog plaćanja u startu košta 300 dinara. I to nije sve. Kada konačno ček "prođe" naplatu, pojedine banke naplate i 100 dinara na ime "troškova realizacije".

Veresija u maloj komšijskoj radnji

Da bi povećale promet i zadržale kupce, prodavci u malim radnjama i dalje imaju sveske u kojima vode preciznu evidenciju za one koji nemaju odmah da plate kupljeno. Čeka se dan kada se prima penzija ili plata pa tada trgovci podvlače crtu i naplaćuju račun.

Ovaj način kupovine "na reč" i "dođem ti", iako nedozvoljen, nije uspela da potisne ni pojava fiskalnih kasa, a mnogi građanima u Srbiji jedini je način kako preživeti "od prvog do prvog".

Međutim, ovakva vrsta poverenja između trgovca i kupca, moguća je samo u malim marketima gde se kupci i prodavci poznaju, kao i u manjim mestima.

Čekanje reda za plaćanje računa

Uveliko postoji mogućnost plaćanja računa bukvalno iz fotelje, onlajn i banke za to ne naplaćuju proviziju.

Ali, navike su navike. Mnogima, a naročito starijim sugrađanima ne pada teško da čekaju u redu kako bi platili račun u pošti ili elektrodistribuciji.

A ako bi se odluičili za onlajn plaćanje, godišnja ušteda je i do nekoliko hiljada dinara, jer banke kako bi motivisale na korišćenje ove usluge, ne naplaćuju provizije za prvih nekoliko računa.

Podizanje novca na šalteru, a ne na bankomatu

Za neke sugrađane bankomati su i dalje nerazumljivi aparati, koje zaobilaze u širokom luku.

Iz raznih strahova i dalje ostaju verni šalteru, iako često izgube silno vreme čekajući za nešto što na bankomatu mogu da učine za par minuta.

Štedne knjižice (papirne)

Iako kada otvaraju štedni račun građani dobijaju karticu na osnovu koje mogu da podižu novac, papirne štedne knjižice još nisu otišle u istoriju. U bankama kažu da papirne štednje knjižice imaju i da na zahtev štediša mogu da ih "otvore".

U praksi najčešće ih traže stariji sugrađani koji nisu skloni da menjaju navike. Mada, ima i slučajeva i da mlađe štediše traže da imaju štednu knjižicu, naročito kada se odlučuju za štednju po viđenju, a kako bi mogli da na papiru vide kako uplaćuju odnosno podižu novac i tako prate svoje štedne aktivnosti.