Ove ekonomske reforme očekuju Srbiju od 2019. do 2021.

"Vlada Srbije namerava da u naredne tri godine nastavi politiku podsticaja rasta BDP, koji će do kraja ove godine, kako se očekuje, biti 4,4 odsto“, izjavio je danas ministar Mali.

Ministar je rekao je da je najvažniji cilj Vlade Srbije da nastavi visoku stopu rasta BDP-a, koji je ove godine projektovan na 4,2 odsto a do kraja godine, po projekcijama, biće uvećan.

"U naredne tri godine ići ćemo ka merama koje će još intenzivnije podstaći rast BDP-a", poručio je Mali na prezentaciji ovog strateškog dokumenta.

Za narednu godinu je, naveo je Mali, planiran rast od 3,5 odsto BDP-a, ovu godinu će, treću za redom, budžet biti u suficitu, i to 0,6 odsto BDP-a.

Među ciljevima su i dalje smanjenje učešća javnog duga u BDP-a, koji danas iznosi 54,1 odsto, kao i dalji rast stranih direktnih investicija, koje su ove godine dostigle 2,6 milijarde evra.

Mali je rekao i da će se nastaviti sa otvaranjem novih fabrika i zapošljavanje mladih, i istakao da su jasna pozitivna kretanja na tržištu rada. On je naveo da je prema poslednjim statističkim podacima nezaposlenost smanjena na 11,3 odsto, i da nikada nije bila niža.

„Nismo zadovoljni, treba da idemo još na smanjenje nezaposlenosti, ali trend je dobar", ocenio je ministar finansija. Ministar je rekao da će u sprovođenju najvažnijeg dokumenta u naredne tri godine Vlada uvažiti mišljenje privrede, kao što su zajednički radili i na setu zakona koji je prošle nedelje usvojenen u parlamentu.

Uz mere koje će pospešiti rast BDP-a su i čvrst kurs i stabilna inflacija, dodao je Mali.

On je naglasio da je budžet za 2019. koncipiran da podstiče rast potrošnje kroz povećanje plata i penzija, kao i povećanje minimalne cene rada od januara 2019.

Na skupu je govorio i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, koji kaže da će i ubuduće biti dosta posla, kada je reč o strukturnim reformama.

On je naglasio da su domaći i strani investitori sada izjednačeni, a posebno je zahvalio ministarstvu finansija, koje, kako kaže, uvažava glas privrede. Domaći investitori sada su oslobođeni carina prilikom uvoza mašina, donete su značajne izmene zakona koje olakšavaju poslovanje. „Sve to doprinosi lakšem, boljem, transparentnijem poslovanju, uz manje troškove i konkurentnije poslovanje kompanija u Srbiji“, rekao je Čadež.

Program ekonomskih reformi (Economic Reform Programme – ERP) predstavlja najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama Evropske unije.

U cilju pripreme Srbije, kao države kandidata za članstvo u EU, za učešće u procesu ekonomskog i fiskalnog nadzora država članica EU, Vlada Republike Srbije početkom svake godine usvaja Program ekonomskih reformi za naredni trogodišnji period.

Kako bi se obezbedio održiv ekonomski rast, ovaj dokument se izrađuje na godišnjem nivou, i sadrži izabrane strukturne reforme koje treba da doprinesu unapređenju konkurentnosti, zapošljavanja i privrednog rasta.