Opština Temerin nadomak Novog Sada poslednja je u nizu primera gde je zbog neodgovornosti građana došlo do pogoršanja epidemiološke situacije i uvođenja vanrednih mera.

Ova varošica udaljena 20 kilometara od Novog Sada, sa svojih tridesetak hiljada stanovnika, dočekala je da se relativno stabilna epidemiološka situacija sa malim brojem zaraženih pretvori u pravi pakao zato što je prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine 7. jula u tom mestu bilo registrovano šest pozitivnih meštana na korona virus, 24. jula taj broj je porastao na 95, a samo nedelju dana kasnije, 1. avgusta lokalni krizni štab bio je prinuđen da proglasi vanrednu situaciju zato što je broj zaraženih premašio 200.

Predsednik Opštine Temerin Đuro Žiga, koga smo zatekli na zasedanju lokalnog kriznog štaba, kratko je izjavio da je lokalna samouprava bila prinuđena da uvede vanrednu situaciju i da ne zna šta je dovelo do porasta broja zaraženih.

- Nije se suštinski desilo ništa značajno, niti neuobičajeno u ovim okolnostima. Mi smo samo na osnovu informacija dobijenih od Instituta za javno zdravlje Vojvodine odlučili da proglasimo vanrednu situaciju kao što to čine i u drugim gradovima - kratak je bio Žiga, ne želeći da kalkuliše da li je do povećanja broja zaraženih došlo zbog nepoštovanja mera zdravstvene zaštite od strane građana.

Temerinski štab za vanredne situacije pomno je pratio preporuke Republičkog kriznog štaba i postepeno uvodio propisane mere, a negde je delovao i preventivno te su i pre odluke o zabrani okupljanja više od 50 ljudi na otvorenom prostoru odustali od proslave 1. jula, Dana Opštine Temerin, kada se tradicionalno održavaju koncerti na otvorenom i privlače veliki broj ljudi. Ubrzo potom odlučeno je i da se zatvori lokalni bazen kao i da se Odeljenje opšte prakse DZ Temerin ponovo nakon par meseci pretvori u kovid ambulantu zbog porasta broja zaraženih.

Prema rečima jednog meštanina Temerina, ništa od navedenog nije uticalo na to da građani promene svoje ponašanje i da se nakon zatišja u maju i junu i dalje pridržavaju preporučenih mera.

- Narod se previše opustio i do početka jula kada je Republički krizni štab između ostalog skratio radno vreme ugostiteljskih objekata i uveo zabranu okupljanja, nisu ni obraćali pažnju na nošenje maski ili na to koliko će ljudi biti na nekim proslavama. Samo prvog vikenda jula imali smo maturske proslave i nekoliko svadbi, a čuo sam da je na jednoj od njih bilo oko 250 ljudi. Bilo je tamo gostiju i iz drugih gradova i vrlo je moguće da je odande i krenulo jer je nekoliko ljudi sa te svadbe završilo u KCV sa dijagnozom kovid - priča Đuro .

U neverici zbog trenutne situacije podseća da je u Temerinu prva žrtva korone bila 30. marta. kada je preminula jedna starija žena. i da je 14. jula preminuo jedan mladić star 28 godina. te da se nada da će se ljudi konačno dozvati pameti i poštovati propisane mere.

Podsetimo, među prvim žarištima još 27. marta proglašeno je Valjevo. čiji je gradonačelnik Slobodan Gvozdenović tada na pitanje kako se dogodilo da korona bukne u tom gradu objasnio da su postojala "dva izvora širenja infekcije".

- Imali smo jednu privatnu proslavu, jedne privatne firme na kojoj je jedan od gostiju, koji je došao sa strane, da li je on iz Niša ne želim da licitiram, i koji je turistički vodič, doneo infekciju i odatle je sve krenulo. Bilo je tu zdravstvenih radnika, lekara koji izgleda nisu bili dovoljno oprezni. Drugi izvor je jedan sveštenik iz Valjeva koji je došao iz Italije pre donošenja karantinskih mera za putnike iz inostranstva i koji je takođe zaražen i na lečenju je u Beogradu - izjavio je tada za lokalne medije gradonačelnik Valjeva.

Epidemiolog Branislav Tiodorović saopštio je 24. juna da Beograd, Novi Pazar, Tutin i Vranje predstavljaju nova žarišta korone gde je uvedena vanredna situacija te da te mere moraju služiti kao "podsećanje na svu ozbiljnost prenošenja infekcije koja se i dalje održava".

- Očekujem da će se građani ponašati savesnije sa obzirom na povećan broj novoobolelih i očekujem da će građani shvatiti da je ovo zadnji trenutak da uozbiljimo kompletnu situaciju. Nećemo imati potrebe da se vraćamo rigoroznim merama poput policijskog časa, ali moramo da budemo mnogo savesniji - poručio je tada Tiodorović.

Samo dva dana kasnije epidemiolog dr Predrag Kon poručio je da je svako okupljanje rizično a organizovanje maturskih proslava koje su aktuelne u to doba godine u tom trenutku neodgovorno.

- Maturske večeri svakako predstavljaju povećanje rizika i to nije nikakava dilema. Njihovo organizovanje sada nije odgovorno i bilo bi bolje da se to odloži. U ovakvim situacijama preporuka je da se izbegavaju takvi skupovi i proslave, ali mladi jednostavno ne žele da čuju te preporuke - rekao je tada dr Kon.

Izgleda da ovaj apel, niti apel drugih epidemiologa nije urodio plodom zato što je 13. jula u Leskovcu uvedena vanredna situacija jer, kako je rekao tamošnji gradonačelnik Goran Cvetanović, nisu poštovane preporuke koje su podrazumevale skraćenje radnog vremena ugostiteljskih lokalala do 23 sata i obavezno nošenje maski u javnom i taksi prevozu.

- Situacija je nepovoljna, preporuke od pre nisu poštovane. Jedna diskoteka je prošlog vikenda organizovala koncert Kije Kockar, samo njene ime govori o kakvoj se osobi radi. Bilo je nekakvih pena- partija, a ima i najava da će ih biti. Apsolutno su svi radili do dva sata posle ponoći iako je preporučeno do 23. Sistem preporuka nije uspeo - rekao je tada Cvetanović.

Ništa bolja situacija nije bila u Kikindi koja je od "srpskog Vuhana" došla do oaze bez korone a zatim je za samo 20 dana broj zaraženih ponovo udvostručen te je ponovo proglašena vanredna situacija 15. jula i to zato što se građani nisu pridržavali preporučenih mera zdravstvene zaštite.

Vanredna situacija proglašena u više od 30 gradova i opština Srbije

U Srbiji je do juče vanredna situacija proglašena u više od 30 gradova i opština. Korona virus stigao je u Srbiju 6. marta, "nulti pacijent" bio je poslovni čovek iz Bačke Topole koji je prvo hospitalizovan u Subotici, odakle je nedugo zatim prebačen u Klinički centar Vojvodine u Novom Sadu.

Nakon toga nekoliko gradova u Srbiji postali su žarište ove infekcije, a kao po pravilu sve je kretalo od nekog masovnog okupljanja, rođendana, svadbe, žurke, poslovne proslave... sa kojeg se virus širio "u sve pravce".