Otkrio sve o uslovima u bolnici, pa priznao od čega najviše strahuje

Nas četvorica smo u sobi, a najbolji način za prekraćivanje vremena je komunikacija sa drugim ljudima. Zanimljivo je to da smo svi različite generacije, od 19 do 60 godina. Zbog toga je neobično i viđenje naše kolektivne situacije iz perspektive svakog pojedinačno. Od dečka, koji je 2000. godište i koji bi se tukao sa virusom jer ga nervira, reč je o sjajnom momku iz Ćuprije, do cimera iz Užica koji je najozbiljniji, najstariji je i najdisciplinovaniji, što ne čudi budući da je ovde već 30 dana.

- Najviše nas brine kad ćemo kući jer je ovo jedan proces koji dugo traje i traži vreme. Nas ne plaši ništa, verujem da ćemo savladati koronu.

- Oni su zaista heroji, rade 24 časa. Sasvim je uobičajeno da ti u jedan sat ujutru uključe terapiju ukoliko se ne osećaš dobro, kao i da u tri sata ujutru mere temperaturu. A u šest su već ponovo tu da provere da li je sve dobro i pod kontrolom. Uslovi su odlični, ujutru od prve terapije obilazak je kontinuiran, nikako ne bih izgubio iz vida ni to da je bolnica prepuna. Međutim, oni su duhoviti i ljubazni, ne znam šta bi pacijenti još mogli da traže od njih. Uprkos zaštiti, činjenica je da su to ljudi koji su svakodnevno izloženi virusu. Svaka im čast! Uslovi su ovde odlični iako je ovo ustanova potpuno druge namene, sestre i doktori su se snašli sjajno. Velike pohvale za već legendarnog direktora dr Đukića i njegovog zamenika dr Predraga Savića, za koga sa ponosom moram da kažem da je Valjevac.