ČUVAR BEOGRADA - ZAPADNA KAPIJA Ona Beograđanima pravi dobrodošlicu, stranci joj se dive, a na samom vrhu nalazi se remek delo arhitekture!

Prva pametna zgrada na Balkanu neslavno propada

Beogradske kule
Beogradske kule, Foto: E stock

Zapadna kapija Beograda, čuvene „Geneksove“ kule, prva je „pametna“ zgrada izgrađena na Balkanu i te davne 1980. godine, kada je završena, predstavljala je čudo tehnike - posedovala je sopstveni kompjuterski centar iz koga su se kontrolisali grejanje, osvetljenje, ventilacija i liftovi.

Zgrada se sastoji od dva funkcionalno različita dela, ali sa arhitektonske i strukturne tačke gledišta oni su sastavljeni kao jedna celina: stambena kula sa 30 spratova plus potkrovlje i poslovni toranj koji ima prizemlje i 26 spratova sa potkrovljem. Obe zgrade povezane su mostnom konstrukcijom koja se nalazi na 26. spratu stambene kule i potkrovlju poslovne kule.

Obe kule su od armirano-betonske skeletne konstrukcije sa potpornim zidovima. Podna konstrukcija je ravna ploča debljine 12 cm. Konstrukciju spoljnog mosta čine armirano-betonski elementi, stubovi i grede preko kojih se teret prenosi na zidove stepeništa. Temelj obe kule izveden je u centralnom delu na armirano-betonskoj ploči i ugaonim stubovima na tačkastom podnožju. Oba ova temeljna elementa izvedena su na „Franci“ šipovima.

Na najvišem nivou poslovnog tornja projektovan je rotirajući restoran koji, nažalost, odavno ne radi. Svaka zgrada ima dva kružna stepeništa sa setom liftova. Sva stepeništa stambene i poslovne kule direktno su povezana sa garažom. U prizemlju stambenog dela projektovana su četiri jednosobna stana, dok ostali nivoi imaju po šest stanova: dva trosobna, dva dvosobna i dva jednosobna.

U prizemlju poslovne kule nalazi se izložbeni prostor, pomoćne prostorije, skladišta, prostorije za skladištenje dokumentacije i sanitarni blok, a od prvog do 26. sprata su kancelarije različitih kvadratura.

U zgradi nekada najmoćnije jugoslovenske spoljnotrgovinske kompanije „Geneks“ nekada je radilo više od 2.000 ljudi, ali se „Geneks“ raspao zajedno sa državom čiji je bio ponos. Danas zakupaca trenutno ima samo na šest spratova. Iako se pre nekoliko godina pominjala mogućnost da se u kulu „Geneks“ usele državni organi, to se nije desilo. Bez obzira na to što je reč o zgradi od 35 spratova na jednoj od najatraktivnijih lokacija u gradu, do sada nije bilo zainteresovanih za kupovinu, iako je od uvođenja stečaja nuđena na prodaju.

Za sudbinu zgrade najviše su zainteresovani bivši zaposleni, jer očekuju da od prodaje dobiju novac koji im nekadašnje preduzeće duguje. Poslednja stručna procena vrednosti ovog gigantskog zdanja obavljena je 2008. godine.

- Tada je procenjeno da naša zgrada vredi oko 20 miliona evra. Verujem da bi danas bila neophodna nova procena, ali sigurno je da vredi mnogo - kaže Aleksandra Stojiljković, predstavnica bivših zaposlenih u „Geneksu“.

Ljudi koji održavaju poslovni deo zapadne kapije Beograda ističu da je sačuvana velika većina originalnog nameštaja iz doba kada je gradnja okončana, a kula zvanično otvorena. Zato kod posetioca preovlađuje osećaj kao da je ušao u vremeplov i otplovio nekoliko decenija unazad. U neko, čini se, mnogo bolje vreme.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi