Oče naš, al’ po cenovniku! Svaka parohija drugačije naplaćuje svoje usluge (DETALJAN CENOVNIK)

Kako „Alo“ istražuje, duhovni pastiri za svećenje vodice uzimaju od 200 do čak 800 dinara, za sečenje slavskog kolača od 500 do 2.000, dok oni koji su odlučili da zakunu na večnu ljubav pred Bogom treba da pripreme od 50 do 300 evra.

Na večite opaske vernika o velikim oscilacijama u cenama od crkve do crkve, duhovni pastiri poručuju da „tako mora“ i da cenovnik ne može da bude jedinstven jer nisu ni jedinstvena područja u Srbiji. Kako kažu, ako bi se tarifa određivala prema Beogradu, žitelji malih mesta ne bi mogli sebi da priušte popa.

Zvaničnog cenovnika, poručuju pojedine „sluge Božje“, nema jer je, „dobrovoljnost stožer na kojem počiva misija vere“.

Međutim, veliki broj vernika buni se protiv iznosa za venčanja, krštenja ili sahrane, koje sveštenici sami određuju. Po principu „dogovorićemo se posle obreda“ ili „daćete koliko imate“, pojedini sveštenici čak ni približno ne nagoveste sumu, a uvođenje zvaničnih cenovnika, smatraju vernici, svakako bi možda uvelo red i sprečilo zloupotrebe.

Milica Rašić iz Novog Sada kaže da joj je sveštenik tražio 1,5 evra po kvadratu za osveštavanje stana u koji se uselila.

- Mogu da okrečim čitavu kuću za novac koji mi je on tražio da bi je za nekoliko minuta okadio. Posle je počeo da se cenka, a ja sam mu ljubazno rekla da osveštanje može i da sačeka - kaže Milica.

S druge strane, verski analitičar Draško Đenović za „Alo!“ navodi da usluge koje sveštenici pružaju vernicima nisu papreno skupe, ako se ima u vidu da dao tog novca odlazi eparhiji, a deo i Patrijaršiji.

- Vernike niko ne prisiljava da zovu sveštenika da im seče kolač i sveti vodicu. Najviše se žale oni koji se sete Boga jednom godišnje i koji idu u crkvu svake prestupne godine. Siguran sam da za one koji redovno odlaze na liturgije nema tarife. Svi žele da imaju lepe crkve, da one ne prokišnjavaju i da se održavaju, a to sve košta. Treba podsetiti da crkve koriste industrijsku struju, a to isto mora da se plati - kaže Đenović.

U nekoliko eparhija, recimo, ovaj problem je rešen tako što vernici na godišnjem nivou izdvajaju novac za „parohijal“, odnosno crkvene usluge. Sličan sistem primenjuje se i većini eparhija u rasejanju. Na taj način vernici za 1.000 do 2.000 dinara na godišnjem nivou dobiju osveštanje kuće i sečenje kolača za slavu, posetu popa za Uskrs, ali dolazak popa u slučaju potrebe na sahranu ili venčanje.