Običaj u Srbiji ledi krv u žilama, a žrtvu biraju na NAJMONSTRUOZNIJI način!

Krvna osveta uvek privlači pažnju. Što zbog vela misterije kojim je obavijena, ali većinom zbog ubistava u kojim uglavnom stradaju nedužni. Česti slučajevi su pokrenuli temu da li postoji krvna osveta u Srbiji i šta ona konkretno znači?

Sećamo se i tragičnog slučaja iz Požarevca, gde je otac ubio čoveka kog je smatrao odgovornim za smrt svog sina od pre 14 godina.

Kriminolog Zlatko Nikolić objašnjava da je krvna osveta retka u Srbiji, postoje svega 3-4 slučaja za nekoliko decenija. Kako je kazao, centralna i severna Srbija nisu ugrožena područja. Ipak, Kosovo je zahvaćeno krvnom osvetom.

- Sve države su se borile protiv krvne osvete i u većini zemalja je ona iskorenjena sasvim, retke su one u kojima još postoje, a među njima su: Sicilija, Crna Gora, Albanija i južna srpska pokrajina, Kosovo. U Albaniji se posle pada režima Envera Hodže razbuktala svom snagom, mnogo njih ima koji žive u dobrovoljnom zatvoru, izgnanstvu iz društva, kako bi sačuvali život – objašnjava naš sagovornik.

Na pitanje zašto krvna osveta postoji, kriminolog odgovara:

- Postoji zato što ljudi stvar rešavaju kad su nezadovoljni pravdom koju vrši država u njihovo ime. Dakle, uzimaju pravdu u svoje ruke po principu „Oko za oko, zub za zub“. Krvna osveta se događa kada se radi o ličnom ubistvu, pogotovu ako je bilo i ponižavajućih elemenata u zločinu, onda da bi se nagomilane negativne emocije izbacile iz sebe, jedini i najlakši način je abreagovanjem ubistva krivca.

Ipak, krvnu osvetu je moguće prekinuti uz pomoć tzv. Mirovnih veća.

- Tamo gde toga ima najviše, dakle Kosovo i Crna Gora, postojala su Mirovna veća, i ona su po tom običajnom pravu predstavljala autoritet tog kraja, regiona, sela, a činili su ih uglavnom cenjeni ljudi moralnog kredibiliteta – podvlači kriminolog.

Veće osnivaju sami meštani jer nikom ne odgovara stanje napetosti i stalnog iščekivanja kada će ko koga da ubije i da li će da se sveti ili neće, da li ima osećaj empatije sa osobama koje su, ni krive ni dužne, izolovane zbog straha od krvne osvete.

- U tim načelima postojalo je pravilo nad kim može da se izvrši osveta, da li je muško dete ili ne, ali žene se uglavnom zaobilaze, a žrtva ne mora da bude čak ni da blizak rod - kaže kriminolog Nikolić za naš sajt.

Krvna osveta i očuvanje časti

Vremenom se osveta prenosila na sve srodnike i neograničenog je vremenskog trajanja. Ona se izvede onda kada se ukaže prilika, pa čak i posle deset godina, posle 20 ima i starijih slučajeva. Sve je to pitanje „običajnog prava“ koje veže određenu porodicu da je nikakva, da ne vredi pažnje ako nije odradila osvetu i zato oni posle deset godina, kada više ne postoje emocije, nastoje da je izvrše.