Njenim zlatnim rukama se dive od Australije do Kanade

 

Svako ko je imao priliku da vidi ručne radove Mare Jablanović reći će da ova vredna i nadarena Žičanka ima zlatne ruke za vez, štrikanje, pletenje, tkanje. Kažu i da rukama može da stvori sve što očima vidi.

Poznata je po tome što tkalje od Kanade di Australije. 

Mara Jablanović iz Žiče uspela je da, u kratkim predasima od napornih poljoprivrednih radova i svakodnevnih kućnih poslova, od kuće koju je nasledila od brata napravi muzej rukotvorina. Sve što je u njemu, počev od ćilima, tapiserija, narodnih nošnji, prekrivača, jastučnica, vezenih i tkanih radova, sama je uradila. Svako ko je imao priliku da vidi ručne radove Mare Jablanović reći će da ova vredna i nadarena Žičanka ima zlatne ruke za vez, štrikanje, pletenje, tkanje. Kažu i da rukama može da stvori sve što očima vidi.

"Od sedme godine počela sam da pletem i vezem uz majku koja me je svemu naučila", priseća se Mara. "Ljubav prema tradiciji i svemu po čemu je srpski narod prepoznatljiv bila mi je podsticaj da učim, ovladam zanatom i sačuvam od zaborava sve naše što je vredno."

U kući je bilo desetoro dece, petoro braće i pet sestara, i svi su jedni drugima bili uzor u svemu, u radu, pošenju, bratskoj i roditeljskoj ljubavi posebno, priča Mara Jablanović:

"Negovali smo stare običaje, voleli narodnu nošnju, pesmu i igru. Otuda i moja posvećenost ručnom radu i motivima karakterističnim za Žiču i Srbiju."

Njena sestra Stanka sa zadovoljstvom priča o Marinom umeću, plemenitom odnosu prema porodici, nesebičnom trudu da svoje umeće prenese na druge. Kuću nasleđenu od brata Mara je pretvorila u pravu riznicu vrednih ručnih radova, ali i učionicu gde svi zainteresovani mogu da nauče tajne njenog umeća. Dragica Zupanjac priča da je dosta toga znala još dok je živela u ušćanskom selu Gokčanici, ali da je nakon udaje u Žiču, od susetke Mare Jablanović naučila da odlično veze i plete.

Preme najmlađima, Mara ima najviše strpljenja i ljubavi, jer želi da iza nje ostanu prave naslednice u poslu koji joj mnogo znači u životu Anja Ilić i Marina Marković za svoju učiteljicu imaju samo reči hvale. Ova 75-godišnja Žičanka još se nije umorila i s mnogo elana i dalje radi jer, kao kaže, njene ruke dokone ne mogu.