NESNOSAN SVRAB I KRASTE PO CELOM TELU Sve je počelo od jedne objave na Fejsbuku, a onda je izbila panika među Srbima

Shutterstock/Ilustracija

 Foto: Shutterstock/Ilustracija

Stomačni virus koji se manifestuje mučninom, povraćanjem i dijarejom zahvatio je sve uzraste i pola Srbije se bori sa njim. Početkom školske godine najveći udar je bio na decu u školskim klupama i njihove roditelje. Stručnjaci kažu da nemaju informacije o epidemiji, a mi smo čuli za jedan tip zaraze koji je jako uznemirio Srbe u inostranstvu, iako nema nikakve veze sa ovim, niti povoda da se baš toga sete. Izgleda da je naizgled bezazleno piskaranje po društvenim mrežama nekada dovoljno da se raširi panika.

Jedna žena poreklom sa naših prostora koja živi i radi u inostranstvu postavila je na Fejsbuk grupu namenjenu ljudima sa naših prostora koji žive i rade u Skandinaviji, pitanje da li su drugi čuli za "norvešku šugu" i da li su svi sa tog podneblja u opasnosti od nje, pa su se mnogi zabrinuli da li je zaista tako.

Takozvana "norveška šuga" je veoma zarazna, a praćena je velikim krastama po telu i nesnosnim svrabom. Gastarbajteri iz skandinavskih zemalja su masovno počeli da dele vesti i komentare na Fejsbuku o šugi ovog tipa, kao i da se raspituju za nju, jer su se uplašili da lokalitet i ime bolesti omaju jaku povezanost.

Da bismo utvrdili da li oni imaju razlog za brigu, nazvali smo dermatologa i direktora Gradskog zavoda za kožne i venerične bolosti prim. dr Aleksandra Adamovića da nam pojasni o čemu je reč.

- To su čiste gluposti. Ovo kožno oboljenje je retko i za srpsko podneblje, a ne norveško. Reč je o šugi koja se uglavnom javlja na već neko postojeće teže kožno oboljenje i kod pada imuniteta - rekao je Adamović.

On je dodao da je lako prepoznati "norvešku šugu", jer bolesnik koji je njome zaražen ima svuda rane i ova bolest je jako retka, a naš narod nikako nije ugrožen od nje trenutno.

Shutterstock

Foto: Shutterstock

Kako se prenosi?

Osoba je zarazna od momenta izlaganja šugaracu, pa sve dok se uzročnik i njegova jajašca ne unište odgovarajućim lekovima. Simptomi kao što su svrab, plikovi i bubuljice na pregibima, ali većem delu tela, javljaju se tek četiri do šest nedelja nakon prve infestacije. Ukoliko je osoba već ranije imala šugu, simptomi nastaju 1 do 4 dana po ponovnom izlaganju.

Terapija se sprovodi na svima koji su bili u okruženju zaražene osobe, a traje čak i do četiri nedelje ukoliko se svrab ne smiruje. Prijava i isključivanje zaraženih osoba iz škole ili sa posla je obavezna kako bi se suzbilo širenje. Kod hospitalizovanih bolesnika primenjuje se kontaktna izolacija u trajanju od 24 časa. Preporučuje se i pranje donjeg veša, odeće i posteljine, kako bi se uništili paraziti i jajašca.

Osobe sa oslabljenim imunim sistemom, stariji ljudi, osobe sa mentalnim oboljenjima, imaju veći rizik od obolevanja težeg oblika šuge, takozvane krustave ili norveške šuge. Šugarac je uzročnik svakog oblika, ali u ovom slučaju na koži infestiranih osoba prisutne su debele kraste, koje sadrže veliki broj šugaraca i jaja, zbog čega je bolesnik veoma zarazan po okolinu.

Godišnje na teritoriji Srbije od šuge oboli oko 4.000 do 5.500 osoba. Zaraza se najčešće širila u kolektivima, kao što su gerontološki centri, centri za smeštaj odraslih lica, a neretko je registrovana i u porodicima. Ipak, trenutno razloga za paniku nema.

Ovim putem poručujemo Srbima u Norveškoj i ostalim skandinavskim zemljama da svakako nema razloga za brigu, jer naziv bolesti nema veze sa tom zemljom.