GDE I KADA STE POTPUNO ZAŠTIĆENI OD VIRUSA? Nemački istraživači dali jasne smernice javnosti

Nemački istraživači uputili su apel javnosti.

Hrvatska Zagreb korona
 korona, Foto: EPA/ANTONIO BAT

On glasi - Pustite ljude da se viđaju napolju. Oni, naime, kažu da je gotovo nemoguće zaraziti se korona virusom na otvorenom, a evo zašto je to tako.

„Prenošenje virusa dešava se skoro isključivo u zatvorenim prostorijama“, pišu vodeći naučnici iz nemačkog Društva za istraživanje aerosola u otvorenom pismu kancelarki i ministru zdravlja. Oni tvrde da mere protiv pandemije kojima se ograničavaju susreti ljudi na otvorenom, šetnje ili najavljuje policijski čas šalju pogrešnu poruku da opasnost vreba napolju – i tako povećavaju šansu da se ljudi sreću u privatnim kućama i stanovima, gde je opasnost najveća.

„Neprestane debate o šetnji promenadom, sedenju u bašti pivnice, džogiranju ili vožnji bicikla odavno su se pokazale kao kontraproduktivne“, pišu naučnici. Kažu, stalno upozoravanje ljudi da izbegavaju sve kontakte – pa i one na otvorenom – pojačava umor naroda od mera. „Kao što znamo, ljudi oguglaju kad se neprestano oglašava stanje uzbune.“, piše dw.com.

Zašto napolju gotovo da ne postoji opasnost od korone? DW je o tome razgovarao sa vodećim stručnjacima iz različitih oblasti:

Da li je napolju sasvim bezbedno?

Aerosoli, majušne čestice koje lebde vazduhom, glavni su krivac za prenošenje korona-virusa. Prema nalazima naučnika, ovo se posebno dešava u zatvorenim prostorijama. „Zato što je cirkulacija vazduha na otvorenom mnogo veća. Imate strujanje vetra pa se tako vrlo brzo koncentracija aerosoli razređuje“, kaže nam Niko Muters, šef Instituta za javno zdravlje pri Univerzitetskoj klinici u Bonu.

Slično kaže i virusolog Aleksander Kekule, ali dodaje – to sve važi ako se na otvorenom drži odstojanje od najmanje metar i po. „Ako ne držite to odstojanje, gledate se licem u lice i glasno pričate, pevate, vičete, pljujete – onda se, umesto aerosolima, možete zaraziti kapljično.“

Studije potvrđuju da je opasnost od zaraze napolju ekstremno niska. Jedno istraživanje iz Kine je uzelo pod lupu 7.324 slučaja zaraze – samo jedan se desio na otvorenom. Kekule kaže da to isto važi za mutacije virusa – one su nešto zaraznije, ali mere ostaju iste. „Mutanti ne lete dalje“, kaže virusolog.

Kako utiče vetar?

„Što vetrovitije, to će pre biti razvejani oblaci aerosoli koje čovek proizvodi“, kaže Gerhard Šojh, fizičar i istraživač aerosoli. Na pitanje da li je recimo na livadi gde borave različite grupice ljudi moguće da vetar odnese aerosoli od jedne do druge grupe, Šojh kaže da je to praktično nemoguće.

„Samo zbog telesne temperature se stvara neka vrsta vazdušne struje koja uglavnom, kao kod kamina, ide na gore“, priča ovaj fizičar za DW. Jer, telesna temperatura od oko 37 stepeni uglavnom je viša od spoljne temperature. „Time se topliji vazduh penje gore, pa i taj oblak aerosoli.“

Jedna studija u Iranu je takođe potvrdila da vetar ne igra nikakvu ulogu u prenošenju virusa.

Šta kad je napolju toplo, a šta kad je hladno?

To nije do kraja naučno razjašnjeno. Američki istraživači su pratili razvoj infekcije u toplim, hladnim, suvim i vlažnim predelima Kine – i nisu našli nikakve razlike. Jedna austrijska studija je ustanovila da ultraljubičasto zračenje Sunca ubija virus recimo na površinama, ali da to malo utiče na prenos zaraze sa čoveka na čoveka.

Muters kaže da se na Sunce ne treba oslanjati – više je ultraljubičastog zračenja leti, ali je recimo u snežnim predelima ono još veće zbog refleksije snega. Osim toga, on ukazuje da pandemija jednako pogađa i toplije i hladnije predele.

Kekule pak veruje da to ništa ne govori o suštini, jer pretpostavlja da se i u toplim predelima ljudi masovno zaražavaju unutra. „Baš tamo više borave unutra sa klima-uređajima i ventilatorima“, kaže on.

Ima li opasnosti od sporta?

Stručnjaci kažu da i sportisti – recimo pri džogiranju – treba da drže odstojanje od metar i po uprkos tome što, u stanju fizičkog opterećenja, dublje dišu i izbacuju više čestica u vazduh. „Ako neko samo protrči pored vas, čak i na malom odstojanju, rizik je veoma mali“, kaže nam Birgit Vener, istraživačica aerosoli sa Lajbnicovog instituta.

Slično misli i njen kolega Gerhard Šojh – i zadihani sportisti bi morali da stoje minutima jedni pored drugih da bi se zaraza prenela. Zato on ne vidi problem ni u timskim sportovima poput fudbala. „Ali problem nastaje kad se koriste svlačionice ili toaleti. To su opasne prostorije. One moraju dobro da se luftiraju.“

Kao kontroverzna važi jedna holandska studija koja je prošle godine pokazala da je potrebno veće odstojanje među sportistima. Kažu, od biciklista valja držati dvadeset metara odstojanja. Kritičari naglašavaju da je ta studija obavljena u aerotunelu, a ne pod realnim uslovima.

Da li je susret sa pušačima opasniji?

Još nijedna studija nije povezala pasivno pušenje sa povećanim rizikom od zaraze koronom. „Pušenjem se ne izbacuje više virusa u spoljašnost“, kaže Šojh. Ni Niko Muters sa Univerzitetske klinike u Bonu ne vidi da su pušači na bilo koji način zarazniji.

Doduše, prema Institutu „Robert Koh“, pušači imaju nešto veći rizik od teškog oboljenja ako se zaraze. Ali po druge nisu opasniji.

Da li maska napolju ima smisla?

Ima, ako ne može da se drži odstojanje. Pogotovo u većim gužvama, recimo na koncertima. „Ili kad ste na autobuskoj stanici, ili u nekom redu, onda maska ima smisla“, zaključuje Vener.

Povezane vesti

Najčitanije - Alo.rs

Najnovije - Alo.rs

Vip - Alo.rs

Galerije

Najbolji video klipovi