Ekskluzivno! „Alo!“ u najmodernijoj laboratoriji, gde ukupno 44 molekularnih biologa rade na velikom otkriću!

Ako već niste, onda obavezno od večeras i tako svako naredno veče iz sve snage aplaudirajte i celokupnom osoblju novootvorene laboratorije “Vatreno oko” u sklopu Kliničkog centra Srbije.

Tamo radi ukupno 44 molekularna biologa koji otkrivaju koronavirus u uzorcima koji im stižu iz svih krajeva Srbije. Posle dvanaestočasovne smene oni ne idu svojim kućama i porodicama, već u hotel, u izolaciju, gde provode 12 sati dok se ponovo ne vrate na posao. A dokad tako? To niko od njih niti zna, niti pita.

Ova ekipa stručnjaka ovako funkcioniše već desetak dana, koliko je prošlo od otvaranja ove moderne laboratorije, napravljene po uzoru na onu u kineskom Vuhanu. Podeljeni su u dve smene, a u svakoj radi najmanje 16 ljudi. Nisu zdravstveni radnici, već naučnici istraživači, ali jednako požrtvovani, predani i odgovorni.

- Po savetu kineskih kolega, svi smo u izolaciji kako bi se celokupno osoblje zaštitilo od zaraze izvan objekta. Kada bi se dogodilo da samo jedna osoba bude pozitivna na koronavirus, onda bi ceo tim od 11 ljudi morao u karantin, što znači da bismo ostali bez četvrtine ljudi, a dosta vremena treba da se novi uvedu u posao. Svaki dan pre ulaska u laboratoriju zaposlenima se meri temperatura, a jednom nedeljno svi se testiramo na koronavirus - kaže na početku razgovora za “Alo!” koordinator laboratorije Jelena Begović, koja je i direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu.

Iako na ulazu zvanično piše da uzorke primaju pre i posle podne, reporteri “Alo!” uverili su se da uzorci stižu kao na traci i tokom celog dana, iz svih krajeva naše zemlje. Predaju se u prijemnom delu po određenoj proceduri.

Staklo onemogućava direktan kontakt. Onaj ko je doneo ručni frižider sa materijalom za analizu, odnosno sa brisevima uzetim iz grla, ostavlja ga u boks. Pre toga mora ga dezinfikovati alkoholom.

Ručni frižider na drugom kraju boksa preuzimaju zaposleni u prijemnoj laboratoriji. Po preuzimanju uzoraka, taj prenosni frižider dezinfikuju, umotavaju u žutu kesu i vraćaju donosiocu.

Zbog povećanog rizika od zaraze, oni imaju kompletnu zaštitnu opremu, za koju je potrebno pola sata da se obuče, a isto toliko i da se, po tačno utvrđenom redosledu, skine. Greška ne da nije dozvoljena, jednostavno ne sme da se desi.

- I po sedam sati bez prestanka kolege rade u toj opremi. Za to vreme ne mogu da piju, odu u toalet, pređu iz jedne u drugu prostoriju. Kad je to neophodno, moraju kompletnu proceduru ponovo da prođu. Kod oblačenja i skidanja mora se ispoštovati tačno određena procedura. Zaposleni se ogledaju i u ogledalu da bi videli da li je sve na svom mestu, a proveravaju se i međusobno - navodi Begovićeva i ističe da im, iako je veoma naporno, posao koji rade pričinjava veliko zadovoljstvo jer na taj način daju svoj doprinos u borbi protiv koronavirusa.

U timu je dosta mladih. Oni koji su pod punom opremom, kako bi se raspoznavali, markerima su velikim slovima na leđima ispisali svoja imena.

Inače, isti “dres-kod” obavezan je i u drugoj laboratoriji, gde se nalaze dva robota koji obrađuju uzorke.

- Tek u trećoj laboratoriji sprovodi se takozvani Real Time PCR metod, na osnovu kojeg je moguće videti da li u uzorku ima virusa. Tu je srednji nivo zaštite, pa nije neophodno da onaj ko to radi ima kompletnu opremu, ali uz kapu, masku, rukavice i kaljače nosi i jednokratni mantil, koji baca po izlasku iz prostorije. Međutim, tu se posao ne završava. Nakon toga, za svaki slučaj, ponovo analiziramo svaki pojedinačni uzorak - objašnjava naša sagovornica. 

Doktor nauka, a ne libi se da uzme krpu u ruke

Iako je rukovodilac laboratorije, Jelena Begović se ne libi da uzme dezinfekciono sredstvo i isprska ručni frižider sa donetim uzorcima ili prebriše bilo koju radnu površinu.

- Ovde se ne gleda da li je neko doktor nauka. Ako nešto treba da se uradi, pomogne, pripomogne, svako ko je u prilici priskače - navodi Begovićeva.