"Najobičniji karijes može se pretvoriti u bombu, opasnu po život!"

 

Skupa četkica nije garant za zdrave zube, a isto se odnosi i na skupe paste.

Sem šećera, za koji svi znamo da je neprijatelj zuba, postoji dugačak spisak namirnica i napitaka koji mogu da izazovu karijes i razna oboljenja u ustima. O tome kako pravilno održavati zube, o zabludama i navikama za koje smo svi mislili da ih znamo, govori dr Miroslav Pekmezović, specijalista oralne hirurgije. U šokantnom intervjuu otkriva zašto se ljudi plaše "zujanja" u ustima, kako da pravilno održavate oralnu higijenu, koju hranu i pića da izbegavate, i još mnogo toga...

Šta sve može biti uzrok neprijatnog zadaha i kako to sprečiti?

- Uzroci neprijatnog zadaha mogu biti različiti, u 90 odsto slučajeva uzrok je karijes zuba i slaba oralna higijena, periodontalna oboljenja, naslage na jeziku, ostatci hrane, neodržavane proteze, infekcije grla. Postoje I uzroci neprijatnog zadaha koji nisu porekla iz usne duplje, kao što su oboljenja respiratornog, gastrointestinalnog i urinarnog sistema. Brojne bakterijske vrste koje se nalaze u usnoj duplji su sposobne da produkuju komponente koje su uzrok neprijatnog zadaha (halitosis), u takvim stanjima loša oralna higijena igra glavnu ulogu. Neprijatan zadah može biti posledica slabijeg lučenja pljuvačke, koje nastaje zbog konzumacije nekih lekova kao što su antidepresivi, antihipsihotici, diuretici I neki antihipertenzivi, zatim kao posledica bolesti pljuvačnih žlezda, ali I nakon primene hemioterapije I radioterapije. Ovo stanje može negativno da utiče na socijalnji život, a često osobe nisu ni svesne da imaju ovaj problem. Jedan od razloga je tolerancija na neprijatan zadah. Zbog ovoga pacijenti ne mogu da identifikuju halitosis te uglavnom o svom problem saznaju od drugih. Najvažnije u rešavanju ovog problema je identifikacija uzročnika, jer često I pored održavanje redovne oralne higijene postoji neprijatan zadah, zato su neophodne stomatološke kontrole.

Da li ljudi trebaju da kupuju skupe paste i četkice?

- Preduslov dobre oralne higijene ne zavisi uvek od cene proizvoda za oralnu higijenu. U pribor za pranje zuba ubrajamo četkicu, pastu kao i konac za zube. Četkica za zube treba da bude sa malom glavom kako bi lako mogla da dopre do zadnjih zuba u zubnom nizu. Vlakna četkice treba da budu od sintetičkog materijala, grupisana u snopove, koji mogu biti različite dužne i debljine. Trebalo bi koristiti četkice sa mekim ili srednje tvrdim vlaknima, a deci se preporučuju mekše četkice. Četkicu za zube treba menjati na svaka tri do četri meseca i potrebno je dobro oprati nakon svakog pranja zuba da bi se sa nje skinulo što više bakterija i ostaviti je da se posle pranja osuši na vazduhu.

Pasta za zube je pomoćno sredstvo u pranju zuba.U pastama postoje čestice koje zajedno sa četkicom mehanički uklanjaju ostatke hrane a takodje veliki broj pasti u sebi sadrži fluor koji je važan za prevenciju karijesa. Ostaci hrane koji se nađu između zuba nekada se ne mogu odstraniti običnom četkicom za zube. Zato je potrebno koristiti zubni konac ili interdentalne četkice koje mogu proći između zuba I ukloniti ostatke hrane. Na tžištu postoji dosta razčicitih varijanti električnih četkica sa rotirajućim glavama, ultrazvučnim vibracijama, čak I četkice koje su konektovane sa telefonima I obavestavaju vlasnika o njegovim navikama , dužini pranja zuba, kao I o adekvatnoj tehnici. Uslovno ne znači da ćemo korišćenjem skuplje četkice bolje održavati higijenu, naprotiv, u nekim situacijama usled nepravilnog korišćenja moze doći I do povređivanja mekog tkiva. Korišćenjem adekvatne standardne četkice I pomagala za oralnu higijenu moguće je neophodno održavanje oralne higijene.

Moraju li zaista zubi da se peru posle svakog obroka I šta se deševa kada to ne radimo?

- Pravilno održavanje oralne higijene smatra se osnovom sprečavanja oboljenja usta i zuba. Pranjem zuba uklanjaju se ostaci hrane i naslage koje predstavljaju glavne uzročnike u nastanku karijesa i parodontalnih oboljenja. Jutarnjim pranjem se eliminišu bakterije koje su se nakupile u toku noći. Pranje zuba posle svakog obroka sprečava štetno dejstvo nekih materija iz hrane. Najvažnije je pranje zuba pre spavanja, jer se ostaci hrane u ustima u toku noći hemijski raspadaju i štetno deluju na zube, jer se u toku noći mnogo manje luči pljuvačka koja omogućava samočišćenje zuba. Naravno da su česta pranja zuba poželjna ali sa druge strane ukoliko se primenjuje neadekvatna tehnika(napred -nazad) i četkica sa tvrdim vlaknima vrlo lako može doći do oštećenja tvrdih zubnih tkiva kao i do povlačenja desni. Ne pranjem zuba sa druge strane , omogocava se stvaranje dentalnog plaka koji u svom sastavu ima veliki broj bakterija koje mogu nauditi mekim i tvrdim tkivima. Minerali iz pljuvacke posle, nakon odredjenog vremena, meke naslage pretvaraju u čvrste naslega tj. kamenac. U tim situacijama teško je i adekvatnom oralnom higijenom ukloniti te naslage i neophodno je profesionalno uklanjanje kamenca kod stomatologa.

Koju hranu I piće treba izbegavati jer loše utiču na zube, a šta je dobro po njih?

Namirnice koje treba izbegavati su: šećer(Ishrana prebogata šećerima je najčešći uzročnik karijesa, najučestalijeg zubnog oboljenja modernog čoveka), gumene bombone i sušeno voće (jer osim što imaju dosta šećera ostavljaju lepljiv film preko površine vaših zuba što dodatno olakšava šećerima da se zalepe za vaše zube.), čips (hrskava hrana najviše smeta našim zubim, a čips poseduje visoku koncentraciju skroba koji se u ustima pretvara u šećer.), citrusi i kisele namirnice u velikoj količini ( Sam način konzumiranja, visok nivo kiseline i smanjene pH vrednosti u usnoj duplji dovodi do oštećenja zubne gleđi tzv. erozija), energetska pića, voda sa ukusima, žitarice (u velikoj količini, mogu dovesti do gubitka bitnih minerala u zubima i uzrokovati propadanje gleđi), alkohol (alkohol sadrži šećere, a i kiselog je sastava, što šteti zubima i desnima. Pored toga, alkohol takođe utiče na smanjeno lučenje pljuvačke), kafa I čaj (utiču na boju zuba, savetujem da se potrudite da uvek pijete dovoljno vode dok pijete ove tople napitke), Namirnice za zdrave zube: Čajevi (posebno zeleni čaj), mleko I jogurt (izvor kalcijuma koji je neophodan sastojak zuba), sir (sadrži agense koji se prirodno bore protiv karijesa i pun je vitamina koji jačaju zube), voće (naročito jabuke, smanjuju kiselu sredinu u ustima), povrće (sadrži vitamin A koji je neophodan za formiranje zubne gleđi. A hrskavo povrće pomažu u čišćenju desni zbog toga što zahtevaju intenzivnije žvakanje da bi se progutali. Crni luk sadrži antibakterijsko dejstvo), sveže trave (peršun, nana i mirođija pomažu i u uklanjanju bakterija u usnoj duplji), susam (seme susama umanjuje plak), proteini životinjskog porekla, voda.

Koji su najveći izazovi danas u stomatologiji?

- Odavno živimo u digitalnoj eri samim tim se i stomatologija prilagodjava i napredije. Danas pomoću raznih softvera I aplikacija možemo dizajnirati budući osmeh. Sve sto dizajniramo možemo pomoću 3d štampača napraviti prototip buduceg rada I isi prezentovati pacijentu u realnoj formi. Pomoću Cad-Cam sistema i savremenih materijala dobijamo realnije, preciznije zubne nadoknade. Kada je reč o implantologiji, u fokusu je kost I njen volumen i kvalitet nakon vadjenja zuba, kako bi se implant postavio. Danas posebnim metodama I veliki koštani gubici se mogu nadoknaditi veštačkom kosti i primenom PRF metode cintrifugiranja krvi I izdvajanja faktora rasta koji ubrzavaju zarastanje. Metode navigacione implantologije nam omogućavaju da idealno softeski pozicioniramo implantate I na osnovu toga 3d štampačem napravimo posebne vodjice koje nam omogućavaju njihovo precizno postavljanje.

Zbog čega se ljudi plaše zubara I pored savremenih instrumenata I anestezije?

- Strah u glavom potiče iz detinstva I prvog kontakta sa stomatologom. Kasnije se nastavlja u smislu da ljudi izbegavaju odlazak kod stomatologa, problemi se nagomilavaju I pacijenti dolaze u stadijumu kada je jedina terapijska opcija vađenje zuba. Iako se vađenje radi pod lokalnom anestezijom, postoji doza neprijatnosti. Zato je neophodno još u dečijem uzrastu stvarati naviku redovnih odlazaka kod stomatologa, kada su sve interevncije preventivnog karaktera inisu bolne. Zdrave navike najbolje usvajati već od detinjstva, a iskustva stomatologa pokazala su da strah od zubara na decu obično prenose njihovi roditelji.

Koliko ljudi u Srbiji brinu o zubima?

- Statistički demografski podaci govore da je u humanoj populaciji zastupljen veliki broj bezubih pacijenata, od kojih je manja grupa u mlađem delu populacije, dok veću grupu čine pacijenti starije dobi od 65 godina života. Prema najnovijim podacima iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ je taj procenat u Republici Srbiji poslednjih decenija porastao na 30% , a prevalenca raste među starijom populacijom, nešto češće kod žena a svakako najčešće kod socijalno ugroženih grupa. Dakle, bezubost može dovesti direktno do oštećenja, funkcionalnog ograničenja, fizičkog, psihološkog i socijalnog invaliditeta, kao i do hendikepa osoba. Razlika je izraženija između provincija i industrijski razvijenijih delova jedne zemlje, ili područja gde je sprovedena npr. fluorizacija vode za piće. Sve ovo je u korelaciji sa različitim faktorima poput obrazovanja, ekonomske stabilnosti, načina i kvaliteta života, zdravstvenog osiguranja, dostupnosti zdravstvene službe, poznavanja značaja oralnog zdravlja kao i postojanja pozitivnog stava o njegovom očuvanju.

Kvarni zubi I upaljene desni nisu samo problem kvarnih zuba. Kako to sve utiče na opšte zdravstveno stanje?

- Nesanirane karijesne lezije uzrokuju širenje infekcije preko zubnog živca na viličnu kost. Ti patoloski procesi ne samo da razgradjuju viličnu kost nego se mogu širiti do drugih organa u telu. Neke u usnoj duplji mogu biti prisutne I više godina bez ikakvih simptoma, do onih koje mogu imati vrlo brz I dramatičan tok često mogu I ugroziti život. Prvi znaci ovakvih lezija mogu biti opadanje kose, bolovi u zglobovima, česte glavobolje, kožne promene. Ukoliko se dijagnostikuje lezije u usnoj duplji I iste se sanraju ,obično svi ovi simptomi prestaju I sve se vraća u normalu. Spisak oboljenja koja mogu da proisteknu iz oralnih lezija je dugačak, neke od njih su: sinuzitisi, encefalitisi, očne infekcije, moždane infekcije, akutne srčane infekcije, plućne infekcije.