Meša Selimović
Wikipedia
Meša Selimović

Youtube printscreen

Meša Selimović, Foto: Youtube printscreen

Na današnji dan 1982. godine, nešto posle 22h, u beogradskoj Jovanovoj ulici na broju 39, preminuo je velikan Meša Selimović!

Na televiziji je gledao prenos finala Svetskog prvenstva u fudbalu u Madridu između Italije i Savezne Republike Nemačke, kada mu je iznenada pozlilo. Lekari su brzo došli, ali su mogli samo da konstatuju smrt.

Prijatelji i supruga Darka do kasno u noć sedeli su pored njegovog tela čekajući pogrebnike.

Zadovoljan sam što sam proživio vek a nisam nikome naškodio. Ono što je meni štete naneseno, davno sam zaboravio – gubitak je lakše podnieti nego kajanje…”, napisao je Selimović u delu “Ostrvo”.

Otišao je tiho, a vest o njegovoj smrti odjeknula je Evropom

Sa ovog sveta otišao je tiho, a oni koji su ga poznavali kažu da je to bilo baš onako kako je i živio.

"Moj život je prilično ravan, zanimljiv i značajan samo za mene, i sva moja sećanja su samo moja, društveno prilično nevažna: nikada nisam bio u položaju koji bi mogao znatnije i šire da utiče na istoriju, uvek sam bio jedan od mnogih učesnika u istorijskim zbivanjima”, pisao je skromno u “Sjećanjima”.

Vest o njegovoj smrti ubrzo se proširila celom Evropom, a 14. jula Selimović je sahranjen u Aleji zaslužnih građana u Beogradu na Novom groblju, pored Skendera Kulenovića i Miloša Crnjanskog.

Meša Selimović

Printscreen Youtube

Meša Selimović, Foto: Printscreen Youtube

Iza sebe je ostavio suprugu Darku, koju je neizmerno voleo, i dve ćerke – Mašu i Jesenku. Darka je umrla 1999. godine.

Za svog života Meša je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti. Dobitnik je brojnih nagrada, od kojih su najznačajnije: NIN-ova nagrada, "Goranova nagrada", "Njegoševa nagrada", Dvadesetsedmojulska nagrada SR BiH, te Nagrada AVNOJ-a.

Njegovo životno delo je roman "Derviš i smrt", u koji je opisao tragediju rođenog brata koji je stradao nakon rata zbog banalnog povoda. Tu su i poznata dela: "Tvrđava", "Krug", "Sjećanja", "Tuđa zemlja", kao i "Za i protiv Vuka".

Selimović se za života izjasnio kao srpski pisac i poznato je njegovo testamentarno pismo upućeno Srpskoj akademiji nauka i umetnosti iz 1976. godine, u kome se navodi:

"Potičem iz muslimanske porodice, po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u BiH, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog književnog jezika. Jednako poštujem svoje poreklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom. Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulja, Stevana Sremca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebu da dokazujem", navedeno je u pismu. 

O Selimoviću se ima toliko toga reći, ali svi koji su čitali, pa može i proživljavali njegove romane, biće im dovoljno da kažu samo: "Јedan je Meša Selimović"

PROČITAJTE JOŠ: