Na beogradskoj Marakani pisana je fudbalska istorija!
Stadion „Rajko Mitić“ (ranije Stadion „Crvena zvezda“, popularno poznat i kao „Marakana“ je fudbalski i atletski stadion u Beogradu na kojem igra FK Crvena zvezda. Na njemu zvanične utakmice igra i fudbalska reprezentacija Srbije. Stadion se nalazi u naselju Dedinje u opštini Savski venac. Kapacitet stadiona je 51.755 gledalaca. Stadion nosi ime u čast „prve Zvezdine zvezde“ Rajka Mitića.
EPA/Koča Sulejmanović
Marakana, Foto: EPA/Koča SulejmanovićTeren sa tribinama koji je prvobitno sagrađen 1927. godine na mestu na kome je danas najveći srpski stadion, pripadao je FK „Jugoslavija“, a sam izgled je bio primeren tom vremenu. Tribine su bile drvene, gledaoci su uglavnom stajali na utakmicama, a kapacitet je iznosio 20 hiljada stajaćih mesta. Tokom Drugog svetskog rata, FK „Jugoslavija“ se gasi, a osnivanjem FK „Crvena zvezda“, 4. marta 1945. godine, stadion nekadašnje FK „Jugoslavije“, a na kome je današnja „Marakana“, ustupljen je tom klubu. Poslednju utakmicu na starom stadionu Zvezda je odigrala 27. decembra 1959. godine, a ekipa FK „Novi Sadׅ“ bila je rival na oproštaju od dotrajalog igrališta. Sa njim je otišao i deo fudbalske istorije. Na tom igralištu Moša Marjanović je dao gol Zamori, savladan je Planička, a posle Drugog svetskog rata odigrane su mnoge lepe i uzbudljive utakmice.
Na beogradskoj Marakani odigrane istorijske utakmice
Na Zvezdinom stadionu odigrani su neki od najčuvenijih evropskih fudbalskih mečeva: tu je održano finale Kupa evropskih šampiona 30. maja 1973. godine Ajaks-Juventus (1:0), finale Kupa UEFA 9. maja 1979. su odigrali Crvena zvezda - Borusija Menhengladbah (1:1), finale Kupa šampiona, a u finalu Evropskog fudbalskog prvenstva, 20. juna 1976. godine, sastale su se Čehoslovačka i SR Nemačka (2:2, penalima 5:3). Na stadionu Crvene zvezde su se odražavala takmičenja u okviru Univerzijade u Beogradu 2009. godine.
Posle oproštajne utakmice stadion je porušen i na njegovim temeljima počeo je da se gradi nov, moderan sportski objekat. Prethodno, da bi se došlo do površine novog terena - 12 metara nižeg od ranijeg, trebalo je da se izbaci preko 350.000 kubika zemlje i 15.000 kubika kamena. Pored velelepnog izgleda, stadion je dobio i u to vreme izuzetnu travu na igralištu, sa drenažom i svim slojevima neophodnim za „život“ travnatog terena.
Kapije novog „fudbalskog hrama“ zvanično su prvi put otvorene 1. septembra 1963. godine, na utakmici koju je Zvezda igrala sa Rijekom (2:1), a toj utakmici prisustvovalo je 55 hiljada gledalaca, da bi rekord te jeseni bio zabeležen u derbiju sa Partizanom, kada je na tribinama bilo 74 hiljade duša.
Već naredne godine, kada je izgradnja stadiona potpuno završena, kapacitet je iznosio čitavih 110 hiljada gledalaca! Zbog svoje grandioznosti i velikog kapaciteta, navijači su sa pravom stadion poredili sa tada najvećim na svetu - „Marakanom“ u Rio de Žaneiru. Od tih dana, pa sve do danas, to ime je ostalo sastavni deo priče o Crvenoj zvezdi.
Osim fudbala i atletike, ima i muzike
Na „Marakani“ su održavani i koncerti. Zdravko Čolić je održao tri koncerta, 1978, 2001. i 2007. godine, a pevala je tu i Ceca Ražnatović. Zvezdine „Delije“ su 13. maja 2007. godine organizovale humanitarni koncert pod nazivom „Delije za naše Kosovo i Metohiju“ na kojem su nastupili Bajaga, Bora Čorba, Bilja Krstić, Neverne bebe, Direktori i drugi.
Inače, prvi gol na Zvezdinoj „Marakani“ postigao je Trifun Mihajlović, u susretu pionira Crvene zvezde i Jedinstva iz Zemuna, predigri prvenstvenog meča sa Rijekom. Prvi zvanični, prvoligaški pogodak delo je Riječanina Vukoja, dok je prvi gol za seniorski tim Crvene zvezde postigao Dušan Maravić, na istoj utakmici.
Da je stadion „Marakana“ pravi fudbalski hram, najbolje potvrđuje činjenica iz 1975. godine, kada se na njoj okupilo 96.070 gledalaca na utakmici koju je Zvezda, 23. aprila u okviru polufinala Kupa kupova, igrala sa mađarskim Ferencvarošem (2:2). Prema zvaničnim podacima toliko je gledalaca bilo sa kupljenim kartama, ali se procenjuje da je te aprilske noći na „Marakani“ bilo prisutno 110 hiljada ljudi.
U međuvremenu, ta brojka je drastično smanjena. Prateći modernizaciju i istovremeno ispunjavajući zahteve Evropske fudbalske Unije, u cilju povećanja komfora navijača i njihove bezbednosti, ukinuta su stajaća mesta na stadionu. Postavljene su stolice na sve četiri tribine, tako da danas kapacitet stadiona zvanično iznosi 51.755 sedećih mesta. Pored samog terena stadion ima mnoge prateće sadržaje (pomoćni tereni, medicinski centar) kao i muzej FK Crvena Zvezda.
Poljoprivrednik iz Loznice prvi posetilac
Poznat je i prvi posetilac beogradske „Marakane“. To je Laza Petrović, zemljoradnik iz okoline Loznice. Ovaj vatreni zvezdaš došao je na novi stadion još u 6 sati izjutra, zauzeo svoje mesto na istočnoj tribini, izvadio sir i pogaču iz torbe, počeo da doručkuje i strpljivo dočekao početak glavne utakmice.
U okviru stadiona postoje i centralna loža „Pet Zvezdinih zvezda“ koja se sastoji iz pet segmenata, a svaki od njih nosi ime jednog od legendarnih Zvezdinih fudbalera (Rajko Mitić, Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon, Dragan Stojković Piksi). Takođe, tu se nalazi i VIP 2 loža u kojoj su uglavnom smešteni prijatelji i sponzori kluba. VIP 3 loža je uglavnom namenjena veteranima i ljudima koji su obeležili Zvezdinu istoriju. Da bi naš stadion bio u rangu sa najkomfornijim sportskim objektima u regionu, napravljena je i posebna VIP galerija sa preko 450 mesta, a nalazi se iznad zapadne tribine, bliže severu.
Tokom leta 2008. godine urađena je nova drenaža, zamenjena trava, zamenjene sijalice na reflektorima, a 2010. nove stolice na istočnoj tribini. Ponovna promena travnate podloge desiće se devet godina kasnije, tačnije avgusta i septembra 2017. godine, a zamena stolica na Zvezdinom severu iste godine u oktobru mesecu.
PROČITAJTE JOŠ:
povezane vesti
