Milan iz Kikinde je 3 godine vredno radio. Komšije su se krstile kad su videle šta je izniklo na njegovom placu! (FOTO)

Kikinda nema reku, ali ima graditelja broda, i to pravog, rečnog. I ne samo broda, već i „hamera“, američkog vojnog džipa specijalca. Kikinđanin Milan Brkin, profesor karatea i preduzetnik, svoju neimarsku veštinu ovekovečio je u ravnom Banatu, ponosan na svoju upornost i smeli duh. Njegovim izazovima nema kraja, pa je nedavno patentirao elektromagnetni stimulator stopala.

Na Tisi kod Novog Bečeja već 4 godine stoji usidren brod „Viktorija“.

U letnjim danima, pored njega ponosno stoji Milan Brkin. Panonski mornar, kako ga zovu, potpuno sam je konstruisao brod, a izgradio ga je na jednom placu uz pomoć sinova Dejana i Dragana, i prijatelja.

U gradu koji nema reku, nautika je samo nauka, pa još neverovatnije zvuči da je u njemu izgrađen brod.

 

- Kada sam rekao da ću da gradim brod u Kikindi, svi su se krstili. Tri godine sam ga pravio, počeo sam 2012, a završio 2015. Ispred mene je uvek neki izazov koji tražim, pa otud i ideja da napravim brod. To mi je bila jedna moralna satisfakcija, da sam nešto uspeo da sagradim-zato sam mu i dao ime Viktorija-pojašnjava Brkin motive svoje ozbiljne pustolovine u koju se upustio-Dug 13 i širok 3,60 metara, brod teži 7,5 tona. Može da prevozi 16 putnika, a razvija brzinu od 15 kilometara. Kad ugrabimo vremena tokom leta, pobegnemo malo da se odmorimo i opustimo. Pravili smo ga za sopstvene potrebe-kaže Brkin.

Kako tradicija nalaže, uz razbijanje flaše vina, brod je najpre porinuo kanalom Dunav-Tisa-Dunav, gde je dopremljen dizalicom i specijalnim transportnim kolicima, a potom polako iz Kikinde doplovio do Novog Bečeja i Tise.

- To je bio jedan poseban doživljaj kada sednete u brod koji ste vi pravili. „Plovi, nije potonuo, uspeli smo“-oduševljeno smo konstatovali. Kad smo doplovili u Novi Bečej, svi su se čudili što su „prašinari iz Banata“ izgradili trenutno najveći brod na Tisi. I sada se prepričavaju komentari: „Evo prašinari, sve su nas udesili“-kroz smeh priča ovaj Kikinđanin.

Dodaje da je brod registrovan, izgrađen po svim standardima i poseduje plovidbenu, a sinovi i on dozvolu za upravljanje plovilom.

- Proces izrade je bio težak i mukotrpan. Krenuti u takav poduhvat prvi put zaista je bio veliki izazov. U početku sam imao zebnju i bilo me je malo strah, da li će uopšte da plovi. Izgrađen je od čistog metala, a na spratu ima četiri kreveta za goste, dnevni boravak i kapetansku sobu sa kupatilom. Ova grdosija nas ispunjava, sve smo napravili sa svojih deset prstiju. To je naše remek delo-rekao je Brkin koji buđenje na brodu koji je napravio vlastitim rukama ne može ni sa čim da poredi-.To je nešto neverovatno, predivan osećaj- kaže on.

Fakultetsko znanje u oblasti mašinstva nema, a svoje neimarske sposobnosti pripisuje isključivo talentu. Naš sagovornik je profesor karatea, nosilac je crnog pojasa sedmi dan, s diplomom mastera u sportu i namerom da uskoro doktorira. Ovaj Kikinđanin je dokaz kako čovek može da prkosi upornošću. Nedavno je patentirao oscilatorni elektromagnetni stimulator stopala, zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu i jedinstven u svetu. Šta je sledeći izazov, uz zadovoljni smešak kaže da još ne želi da otkriva.

„Hamer“ skuplja prašinu

Pre osam godina, preduzimljivi Banaćanin je napravio američki vojni džip „hamer“. Težak oko tri tone, "hamer" je visok 190, širok 220, a dugačak od 470 do 529 centimetara. Ovog gorostasa na točkovima pokreće BMV motor od 2.500 kubika, ali se nikada nije pojavio u saobraćaju, jer ne može da se registruje.

- Razočarao sam se jako, ali ne odustajem od želje da ga registrujem. Po našem zakonu ne postoji mogućnost registracije, ali ja se nadam da će se nešto promeniti. U pitanju je „hamer jedan“, najbrutalnija njegova verzija. Kad bi ga neko kupovao, ne bi ga dobio ispod 100.000 evra. To je za mene abnormalno veliki novac, ali sam želeo da ga konstruišem i uspeo sam. Po svim parametrima je verodostojno kopiran, 1/1-kaže Brkin, koji je svoje gorostase, brod i „hamer“, izgradio sopstvenim sredstvima.

Poslodavac za primer

Da se po mnogo čemu razlikuje od drugih privatnika, Milan Brkin je pokazao i pre dve godine, kada je sve zaposlene u porodičnoj firmi „Metalotehnika“ častio četvorodnevnim putovanjem u Beč, Prag i Drezden.

-Kao sportista sam puno putovao, a želja mi je bila da i moji radnici koji nisu imali tu priliku, vide bar deo Evrope. Hteo sam i da ih na neki način dodatno nagradim-kaže naš sagovornik.