Menja se Zakon o radu!

Ukoliko budu usvojene izmene Zakona o radu, zaposleni u Srbiji mogli bi dobiti otkaz ako se utvrdi da su lažirali bolovanje. Prema predlogu izmena koje je predložila Privredna komora Srbije (PKS), sa sankcijama bi mogao da bude suočen i lekar koji je bez pokrića radniku otvorio bolovanje.

"Nije loše imati kontrolu nad tim, da se to malo pooštri", ovako najavu donošenja novog Zakona o radu, u kojem bi mogle biti dopunjene odredbe koje se tiču prava na bolovanje, komentariše Beograđanin Ivica Durać, koji je već decenijama zaposlen u jednom javnom preduzeću.

Dok pojedini sindikati negoduju i naglašavaju da je postojeći zakon dovoljno precizan kada je reč o ovom segmentu, u Uniji poslodavaca Srbije (UPS) kažu da su izmene neophodne, ali da se moraju pažljivo dogovoriti sa svim zainteresovanim stranama.

Šta predlaže Privredna komora?

Kako kažu u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, donošenje novog Zakona o radu planirano je do kraja 2021. godine. Taj akt bi, dodaju u resornom ministarstvu, trebalo da bude u potpunosti usklađen s međunarodnim standardima Međunarodne organizacije rada i Evropske unije (EU).

"Zakon će se pripremati u saradnji sa socijalnim partnerima i zainteresovanim stranama, a u skladu sa propisima u oblasti javnih politika. Radna grupa za rad na Zakonu o radu nije formirana, a Ministarstvo za rad nije do sada razmatralo pojedine inicijative u vezi sa sadržinom ovog zakona, već obaveštavalo sve zainteresovane da se po pristupanju izradi ovog zakona iznesu svoje predloge i argumente za iste", navodi Ministarstvo za rad u pisanom odgovoru Radiju Slobodna Evropa (RSE).

Jedini konkretni predlog za sada je stigao iz Privredne komore Srbije, koja sugeriše da bi u novi zakon trebalo uneti da "ukoliko je u toku jednog meseca procenat zaposlenih koji su odsutni zbog privremene sprečenosti za rad veći od deset posto, poslodavac može da od nadležne zdravstvene ustanove zatraži izveštaj na osnovu kojeg bi se utvrdila osnovanost privremene sprečenosti za rad svakog zaposlenog".

Odgovornost lekara

Privredna komora Srbije predložila je i da se pred Ministarstvom zdravlja pokrene postupak, ukoliko se utvrdi da je nadležni lekar bez osnova izdavao potvrde o bolovanju.

Dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, kaže da se zloupotrebe prvenstveno dešavaju na lekarskim komisijama koje određuju ima li razloga za produženje bolovanja.

"Lekar opšte prakse koji otvara bolovanje na izveštaj specijaliste ili po sopstvenim saznanjima o oboljenju pacijenta nema mogućnost da to lažira ili da njega pacijent laže. Trebalo bi da se dijagnostikom, laboratorijskim nalazima i pregledom od strane svih potrebnih lekara ustanovi da li neko zaista ima razlog za odlazak na bolovanje ili ne", kaže Panić.

Godišnji odmor isplativiji od bolovanja

U priču o pravu na bolovanje trebalo bi uključiti još jedan aspekt, a to su ekonomski gubici radnika koji su zbog privremene sprečenosti za rad prinuđeni da odsustvuju s posla. Prema članu 115 Zakona o radu, radnik ima pravo na naknadu zarade za vreme bolovanja do 30 dana, najmanje u visini 65 odsto prosečne plate u prethodnih godinu dana.

O tome svedoči Ivica Durać.

"Moje iskustvo u poslednjih nekoliko godina je takvo da ljudi ne idu na bolovanje, nego uzimaju slobodne dane i godišnji odmor, zbog toga što se mnogo oduzima od plate i ne isplati im se, pa se zato odlučuju na ove opcije", kaže Durać.