Ljudi dolaze u Srbiju da kupuju lekove i za to imaju valjan razlog

Nikome u Crnoj Gori nije jasno zašto njeni građani kupuju do tri puta skuplje lekove nego što je to slučaj u državama u okruženju. Da je takva „poslovna politika” neizdrživa, setilo se najzad i Ministarstvo zdravlja, koje je upozorilo veledrogerije da će o neprimereno visokim cenama medikamenata obavestiti Ministarstvo ekonomije i Agenciju za zaštitu konkurencije.

Građani su godinama uzaludno upozoravali sve institucije i nadležne službe da ne mogu da kupe lekove, a mnogi su tvrdili i da „farmaceutska mafija gospodari” njihovim životima. Socijalistička narodna partija (SNP) saopštila je da je tačna informacija da građani Crne Gore lekove kupuju po cenama do tri puta višim nego u regionu.

„Veledrogerije i privatne apoteke bez kontrole i propisanih ograničenja utvrđuju cene lekova, pa se naši građani sve više odlučuju da lekove za prevenciju moždanog udara, prostate, glaukom ili lečenje koštanih oboljenja kupuju u Srbiji i Bosni i Hercegovini”, poručili su iz SNP-a.

Ova partija podseća na to da je krajem 2018. godine, nakon brojnih žalbi građana i nevladinog sektora da su u Crnoj Gori neki lekovi znatno skuplji nego u državama regiona, prvenstveno u Srbiji, Ministarstvo zdravlja upozorilo veledrogerije i nosioce dozvola za promet lekova da će, ukoliko se otkrije da su cene medikamenata neprimereno visoke, biti prinuđeni da o tome obaveste Ministarstvo ekonomije i Agenciju za zaštitu konkurencije.

„S obzirom na to da se za skoro godinu dana ništa nije promenilo, nije nam jasno zašto se Ministarstvo zdravlja, Fond za zdravstveno osiguranje i Agencija za lekove i medicinska sredstva nisu ozbiljno pozabavili tim pitanjem i na taj način zaustavili praksu bogaćenja pojedinaca na muci bolesnika”, pitaju se iz SNP-a.

J. K. priča kako je sa suprugom, izlažući se dodatnim troškovima i riziku po život, išla u Srbiju i BiH da kupi lekove.

„Morala sam (da idem) kako bih kupila preparate za lečenje od posledica moždanog udara, a za supruga za koštana oboljenja. Ovi lekovi su u našoj Crnoj Gori tri puta skuplji nego van i koštaju blizu 100 evra”, kaže J. K. i dodaje da njoj i mužu lekari skoro da naređuju da lekove uzimaju u određenim apotekama.

Gotovo da je najviše onih koji se žale na visoke cene raznih kapi i masti za očna oboljenja, pa tako ističu da su kapi za glaukom u Crnoj Gori osam, a u Srbiji tri evra. Ili, recimo, lek za za prostatu od pet miligrama košta 15 evra, dok je u Srbiji tri puta jeftiniji. Takođe, lek „tarakan” za kardiovaskularna oboljenja, s 90 tableta, u Crnoj Gori košta 15, a u Srbiji oko devet i po evra. Lekovi za dijabetes upola su jeftiniji u Srbiji, kao i tablete protiv bolova, kafetin, analgin...

Agencija za lekove i medicinska sredstva sve to pravda činjenicom da na „cenu lekova utiče i veličina tržišta”. Predsednica Sindikata doktora medicine Milena Popović Samardžić saopštila je da ne „postoji uredba o maksimalnim cenama lekova u slobodnoj prodaji”.

„Cene lekova su znatno veće nego u regionu, iako je, recimo, u Crnoj Gori PDV na lekove sedam odsto, a u Bosni i Hercegovini čak 17 odsto. Na konačnu cenu lekova utiče marža veledrogerija i apoteka, cena proizvođača, farmaceutska nadoknada i PDV. Skuplji su nam lekovi nego i u Srbiji, BiH, Makedoniji i Albaniji. Proizvođači se žale na skup proces registracije lekova na našem tržištu, zbog čega se često povlače sa našeg tržišta. Nedovoljno se radi da se smanji cena lekova na crnogorskom tržištu. Mehanizmi postoje, ali se nedovoljno ili uopšte ne koriste”, izjavila je Milena Popović Samardžić.

Agencija za lekove i medicinska sredstva navodi da su Zakon o lekovima i uredba o kriterijumima za formiranje maksimalnih cena lekova „usklađeni s odgovarajućom direktivom EU o transparentnosti mera kojima se uređuje određivanje cena lekova za humanu upotrebu i njihovo uključivanje u nacionalne sisteme zdravstvenog osiguranja”. Prema saopštenju Agencije, cene se mogu ograničiti samo za one lekove koje plaćaju državni fondovi.

Ovo pojašnjenje Agencije zvuči kao poruka da će privatne apoteke, koje čine skoro 90 odsto prodajne mreže farmaceutskih proizvoda u Crnoj Gori i dalje formirati cene medikamenata prema sopstvenom nahođenju.