Lekari apeluju da se u jednom periodu ne izlazi iz kuće zbog zagađenja! Najgore tek dolazi, a posebno ugrožene dve grupe ljudi!

* Lekari upozoravaju da je zagađenje vazduha na ogromnom nivou

* Jedan grad u Srbiji je posebno "otrovan"

* Najviše ugrožena deca i trudnice

Imajući u vidu da su privatna ložišta i toplane jedan od tri najveća zagađivača u našoj zemlji, pored industrije i saobraćaja, postavlja se pitanje šta li ćemo tek udisati kad pokulja dim iz toplana.

A podaci o zagađenju vazduha u Srbiji prethodnih dana, kao ni juče, nimalo ne ulivaju optimizam. 

U Valjevu, jednom od najzagađenijih srpskih gradova, bez obzira na miholjsko leto, već sada se teško diše, a merenja kvaliteta u poslednjih sedam dana pokazuju da je vazduh zagađen na nivou četvrte kategorije.

„Pikovi“ su bili 18. na 19. oktobar sa 70, odnosno 23. na 24. oktobar sa 60 mikrograma PM-10 čestica po kubnom metru, dok je maksimalna dozvoljena koncentracija ovog polutanta 50 mikrograma po kubnom metru.

"Zagađenje će biti još veće, ugroženi deca i trudnice"

- Sve to već sada posebno ugrožava pacijente sa respiratornim tegobama, pacijente sa kardiovaskularnim problemima i oknološke pacijente sa malignitetima pluća. Kada tokom zimskih meseci nivo aerozagađenja bude još viši što nas, na žalost, očekuje, biće ugrožene i ostale ranjive kategorije, kao što su deca i trudnice. Zbog toga, u periodima najviših vrednosti PM-10 čestica, a to je najčešće od 8 do 18 časova, ugoženi treba da smanje broj svojih izlazaka spolja, smanje fizičke aktvinosti i provedu više vremena u kućnim uslovima – priča onkolog dr Zoran Živković, predsednik vranjskog Saveta za zdravlje.

On podseća da su nedavna istraživanja Instituta „Batut“ pokazala da zbog povećanog zagađenja vazduha godišnje u Srbiji prerano umre 5.400 ljudi, „a ako bi se ta metodologija primenila na Valjevo to bi značilo da godišnje imamo 60 prevremenih smrti zbog aerozagađenja“.

- U slučaju udisanja PM-10 čestica, koje skraćuju dah, srce se napreže da bi kompenzovalo smanjeni unos kiseonika i pri tom se iscrpljuje. Na taj način, pored razboljevanja pluća, one dovode i do srčanog ili moždanog udara i možemo ih smatrati uzrokom iznenadne srčane smrti, za koji nemamo valjani dokaz – objašnjava onkolog dr Zoran Živković.

Obična maska ne pomaže

- Ne izlazi se bez preke potrebe, a preka potreba je da se ode u zelene zone. Ne provoditi vreme na ulicama - savetuje i dr Goran Belojević, higijenolog, i redovni profesor Medicinskog fakulteta, kada govorimo o danima visokog zagađenja.

Osim što je potrebno što manje vremena provoditi napolju, ako već izađu i osete smetnje prilikom disanja, doktor građanima savetuje da preko usta i nosa stave vlažnu maramicu.

- Obična hirurška maska neće pomoći, potrebno je da to bude vlažna maramica ili vlažna maska, jer je voda najbolji rastvarač - savetuje sagovornik, a slaže se i da je ispiranje usta i nosa pri povratku u kuću takođe poželjno.

To su saveti za zaštitu, ali njima ništa nije rešeno; rešenje problema bilo bi smanjenje zagađenja, u vidu stavljanja filtera na fabričke dimnjake, rasterećenje saobraćaja, i drugo, napominje on.

A šta nam tek sledi?

Sa dolaskom zime dolazi i do većih prekoračenja zagađujućih materija u odnosu na granične vrednosti, ali se, kako je nedavno za RTS rekao direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović, kvalitet vazduha ocenjuje na godišnjem novou tako da se ne može reći da je vazduh u Srbiji sličan onom u Pekingu.

Ipak, kako god da se rade merenja, zima je svakako kritičan period.

- Uvek u Srbiji tokom zime imamo mnogo individualnih ložišta i starih automobila. Tamo gde je velika populacija dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti,što svakako nije dobro - rekao je on.

Na zagađenost vazduha utiče i geografski položaj pojedinih mesta, kao što su Kosjerić i Užice, koja se nalaze u kotlinama.

Kako to sve utiče na nas

Nakon što smo dr Belojeviću predočili da su poslednjih nekoliko dana brojke, koje ukazuju na aerozagađenje u Srbiji izuzetno velike, on kaže da će se takvo stanje stvari odraziti na zdravlje stanovništva.

- Kratkoročne posledice jesu povećanje akutnih respiratornih infekcija i asmatičnih napada, a dugoročne su rak pluća i grla, povećaće se i nerespiratorna oboljenja, kao što je leukemija, a tu je i anemija zbog delovanja monoksida, i kardiovaskularna oboljenja: hipertenzija i srčani udari.

BONUS VIDEO: Helena Gavran ima četiri godine i tumor na mozgu. HITNO POTREBNA POMOĆ