Koje namirnice sadrži prosečna korpa na Balkanu?

Bilo zbog tradicije, ili sličnih preferencija na našim prostorima, određene namirnice se nalaze u gotovo svakoj korpi prosečnog Balkanca - od onog koji živi na primorju, i uživa u ubiranju mediteranskih proizvoda, pa sve do onih u severnijim predelima, čija je ishrana kalorijski zasićenija.

Zapitali smo se za koje to namirnice gotovo svaki Balkanac izdvoji deo mesečnog budžeta, te sa vama delimo dobijene odgovore u nastavku.

Mlečni proizvodi - osnova različitih obroka

Kada bi jedna grupa namirnica mogla da se nazove osnova uz koju svi odrastamo, koju konzumiramo tokom čitavog života, a koristimo je i za pripremu jela, onda bi to bili mlečni proizvodi. Njihova primena u kuhinji je stvar tradicije, i nešto što rado prenosimo sa kolena na koleno.
Regionalna kompanija Imlek proizvodi zdrave i ukusne mlečne napitke i druge namirnice koje su zadobile poverenje dece, njihovih roditelja, a potom i svih onih koji uživaju u okrepljujućem ukusu ovih proizvoda.

To nas upravo vraća na temu koji se to mlečni proizvodi najčešće nađu u korpi prosečnog Balkanca, nesumnjivo to su mleko, jogurt i sir. Takođe, na našim prostorima je izuzetno zastupljena pavlaka, koja predstavlja mlečni proizvod svojstven za naše tržište.

Dakle, svakodnevno se u korpi nađe bar neki od navedenih proizvoda, ako ne i svi, a osim toga na spisak se dodaju i sirni namazi, kao i maslac, margarin, slatka pavlaka, čiji se rast kupovine beleži za vreme praznika i slavlja, kada se češće pripremaju kako slana tako i slatka jela za koja se koriste navedeni proizvodi

Meso i jaja - važan faktor balkanske kuhinje

Namirnice životnjskog porekla igraju izuzetno važnu ulogu na našim prostorima. To se prvenstveno odnosi na meso, koje je neizostavan deo gotovo svakog ručka. Za prosečnu četvoročlanu porodicu količina mesa na dnevnom niovu varira i u odnosu na vrstu mesa, ali i na jelo koje se priprema.

Tako recimo pile koje se peče može imati 1,5 kg ili više odnosno manje u zavisnosti od priloga koje uz njega idu. Juneće meso se kupuje na veće komade, dok se od svinjskog prave šnicle, krmenadle, a nije retkost i da se ono kupuje u komadima koji se potom mogu zapeći u rerni sa krompirom ili nekom drugom vrstom povrća.

Jaja su takođe osnova za pripremu jela, a osim toga konzumiraju se i samostalno zbog čega se zalihe jaja obnavaljaju na 2 do 3 dana (ukoliko se kupuje kornet u kome se nalazi 10 jaja).

Koja vrsta mesa se najčešće konzumira?

Na našim prostorima najzastupljenije je svinjsko, jagnjeće, teleće i pileće meso. Iako izuzetno zdrava i puna proteina, ćuretina se znatno manje priprema, posebno imajući u vidu da na našim prostorima nije običaj peći ćurku u rerni, već češće pripremamo pile.
Kao što smo već naveli, priprema mesa za različite obroke jeste tipična za naše podneblje, međutim, interesantno je da na našim prostorima biva pojedeno i do 30 kg mesa manje po stanovniku nego u državama EU.

Kupovina ribe na našim prostorima

Kupovina kao i samo konzumiranje ribe zavisi od samog područja. Na primorju je svakako jedna od osnovnih namirnica, dok na kontinentalnom delu to nije slučaj - zastupljenija je rečna riba, odnosno ona konzervirana. Morske ribe se u kontinentalnom delu uglavnom nabavljaju zaleđene.

Najpristupačniji i najčešći izbor su pastrmka i oslić, dok kada je reč o konzerviranim tunjevina i sardine imaju prednost u odnosu na sve ostale. Mnogi nutricionisti savetuju konzumiranje ribe minimum jednom nedeljno, međutim ova brojka može varirati od toga da se jede svakodnevno, do toga da se jede par puta mesečno.

Povrće i voće - sezonske promene u korpi

Povoljna klima na našim prostorima iznedrila je bogatu zemlju i različite biljne vrste koje konzumiramo tokom cele godine. Smena godišnjih doba donosi i smenu u korpama potrošača širom Balkana.

Tipično povrće koje se jede tokom cele godine je krompir, kao i crni i beli luk, paradajz, odnosno mahunarke u koje se ubrajaju pasulj, boranija, grašak. sočivo i druge. Kada je reč o voću jabuke, banane i limun se najčešće kupuju, a u zavinosti od sezone tu su višnje, trešnje, jagode, kruške, breskve, nektarine, ali i kivi, mandarine i pomorandže.

Hleb i peciva - nezaobilazna stavka domaćih kupaca

Hleb je jedna od onih namirnica po koju se ide gotovo svaki, ako ne i svaki dan - u zavisnosti od toga koliko ga porodica konzumira.
Vođenje domaćinstva u savremeno doba ostavlja mnogo manje prostora za pripremu hleba ili drugih peciva, te se tako osim hleba kupuju i različite kifle, burek, pite i druga peciva.

Ova navika je razvijena u različitoj meri, ipak gotovo svaki prosečan Balkanac posjeti pekaru bar jednom nedeljno kako bi kupio doručak ili “pregrizao” nešto tokom dana.

Kafa i slatkiši - budžet odvojen za užitak

Kultura ispijanja kafe na našim prostorima je nešto što prilično negujemo. Ipak, osim uz razgovor, tokom ispijanja kafe volimo da uživamo i uz nešto slatko.

Deo potrošačke korpe uvek se izdvaja za poslastice, kafu i slične užitke, bilo da se za njih biraju kafići ili je reč o konzumiranju kod kuće. Ovaj budžet se izdvaja na dnevnom nivou, a osim slatkiša treba dodati i sokove i druge napitke.

Dakle, prosečna korpa u marketu sadrži sve osnovne potrepštine, a raznovrsnost, kvalitet kao i količina samih proizvoda uslovljena je platežnom moći pojedinca. Za sam kraj vas ostavljamo sa pitanjem na koje možete sami odgovoriti: da li je kupovina na našim prostorima stvar potrebe ili mogućnosti?