Kako da pravda dobijene pare za GSP markicu?

Ako hoćeš da živiš zdravo i da ne kršiš propise, oprosti se od 3.000 dinara!

Rok za zaposlene da dostave fiskalne račune odnosno dokaze za utrošeno gorivo ili javni prevoz za dolazak i odlazak sa posla, ističe danas.

Prvi mesec sprovođenja odluke pokazao je niz manjkavosti i problema za zaposlene i računovođe. Poštovanje odluke, za neke znači nepoštovanje zakona. Zaposleni npr. u Beogradu, treba da donesu fiskalne račune i kopije za javni prevoz ili za gorivo.

Ko koristi usluge gradskog saobraćaja u prvoj zoni i ima personalizovanu Busplus karticu dobiće iznos od 3.000 dinara što mu pokriva mesečni trošak.

Problem imaju oni koji dopunjavaju Busplus i povremeno plaćaju mobilnom aplikacijom ili master kariticom. Oni nemaju pokriće u fiskalnim računima za sve troškove, jer ne mogu da dostave telefon ili bankovnu karticu kao dokaz. Zato ovih dana obilaze kioske i mole za račune kako bi uklopili sa iznosom koji su potrošili.

Zaposleni koji koriste sopstveni prevoz, dostavljaju fiskalni račun sa pumpe, a priznaje im se između 3.000 i 4.000 dinara, u zavisnosti od internih odluka poslodavca.

Posebno pitanje je šta sa zaposlenima koji žele da žive zdravo ili imaju ekološku svest pa na posao idu biciklom ili peške. Oni imaju pravo na naknadu za prevoz, ali nemaju fiskalne račune. Imaju nekoliko opcija. Prva je da odustanu od zdravlja i ekologije i prebace se na prevoz, donesu račun, i dobiju 3.000 dinara.

Druga da nastave da žive zdravo i ostanu bez tog novca.

A treća je, za koju se opredelila, čini se, većina, nabavka fiskalnih računa. Od komšija, prijatelja skupljaju račune od goriva ili Busplusa, a neki odlaze na pumpe ili kod kioska i od nepoznatih ljudi traže da im daju račune kako bi ih prikazali kao svoje. Ne treba ih kriviti, ipak od tih para imaće npr. detetu za užinu.

Poslovnim sekretarima, računovođama natovaren je ogroman dodatni posao. Prikupljaju hiljade računa i fotokopija, proveravaju da li je sve u redu, zavode, slažu, obrađuju. Dostavljaju finansijskoj službi, koja već sad ne zna šta sa tim gomilama papira. I to se sve dešava u vreme kada slavimo digitalizaciju, elektronsku obradu, kada znamo koliko šuma sečemo da bismo imali papir.

Nije zanemarljiva ni zabrinutost zaposlenih u ekonomskoj službi jer im svi ti milioni fiskalnih računa prođu kroz ruke, a čuli su da sadrže opasnu hemikaliju bisfenol A (BPA).

Sve ove manjkavosti pokazao je prvi mesec primene odluke. Kada bi se stavilo na papir, isti onaj koji trošimo nemilice, šta se njom dobija, a šta gubi, možda bude i poslednji.