"Tito je istrebio srpske kraljevske mastife" (FOTO)

Alo.rs/V.Đ.

Razonoda

2020-06-30 14:28:11

Mastif je najstarija i najveća rasa pasa u kinologiji. To je pas za zaštitu i odbranu poseda. Koristio se i u srednjevekovnim borbama vitezova konjanika i pešadije. Svaka srednjevekovna država ih je gajila pa i Nemanjićka Srbija. Car Dušan Silni ih je najvise gajio i koristio u borbama, mada je srednjevekovna Srbija već imala svoju pasminu i pre Dušanovog carstva. Poslednji primerci na žalost su uspavani naredbom Tita i njegovih komunista sredinom 60-tih godina 20. veka u manastirima BiH

Srpski mastif ili „Dušanov mastif“ najpre je istrebljen u doba Josipa Broza Tita u naletu uništenja svih obeležja srpske monarhije, pa nije ni čudo da je taj pas koji je opstao kao simbol prestiža i kraljevske tradicije u evropskim državama, nažalost nepovratno izgubljen i u našim istorijskim spisima.

- Tito i komunisti nisu nam praštali čak ni ovu tradiciju, kraljevskog psa koji je preživeo vekove, a gajen je na nemanjićkim i vlastelinskim dvorovima srednjevekovne Srbije. Njegovo poreklo je usko vezano za razvoj srpske države, jer je njenim širenjem i ekonomskim jačanjem stvarana i veoma jaka vojska, koja je za svoje potrebe razvila posebnu vrsta psa, ukrštanjem napuljskog mastifa sa različitim pasminama - priča za Alo.rs viseštruki šampion Srbije i međunarodni u bodi bildingu Predrag Milošević.

Ovaj zemunski sportista ističe da je car Dušan negovao višestruke veze sa zapadnim carstvima, što zbog potencijalnih ratova za „oslobađanje“ Svete zemlje i krstaških pohoda koje je Rim u to vreme planirao, što zbog širenja i jačanja samog srpskog carstva. Ono što je još karakteristično za Cara Dušana, zbog čega se i vezuje poreklo „Srpskog mastifa“ za njegovo ime, jeste njegova lična carska garda koja se sastojala uglavnom od stranih plaćenika.

- Tu gardu su činili mahom ratnici iz zapadnih zemalja koji su doveli sa sobom napuljskog mastifa i objasnili njegove prednosti i primenu u borbi, nakon čega se pristupilo ukrštanju postojeće pasmine sa napuljskim mastifom. Bili su „strah i trepet“ za pešadiju, a omiljena meta su im bili strelci, koji nisu bili u mogućnosti da ih pogode, jer su imali niske, višestruke, pokretne mete - priča Predrag Peđa Milošević.

Naš sagovornik objašnjava da postoje izvori koji tvrde da su psi obarali i konjanike, što je malo verovatno ako se misli na tešku konjicu i potpuno zaštićenog oklopnika. Prema njegovim rečima, tako je srpska carska vojska u tom periodu dobila svoje kereće jurišne jedinice za koje se veruje da su predstavljale upravo prethodnicu Dušanove jurišne konjice.

Preporučujemo još:

- Po narodnom predanju njegova upotreba pominje se tokom Kosovskog boja, kada je odigrao ključnu ulogu u zaustavljanju turske konjice. U narodnim epskim pesmama u odlučujućoj bici na Kosovu spominju se pod nazivom „ljuti lavovi“. Pretpostavlja se da je srpski pas upotrebljavan i znatno nakon Kosovske bitke, ali kao čuvar, tako da je njegova vojna uloga svedena na personalnu, pre svega odbrambenu funkciju, otkriva sudbinu „srpskog mastifa“ i stravičan zločin komunista - priča ovaj sportista iz Zemuna.

Stoga je Milošević počeo da gaji engleske mastife, a inače je viseštruki šampion Srbije i međunarodni u bodi bildingu i paverliftingu (discipline snage), predsednik Powerlifting saveza Srbije i Funkcionalne fitness federacije Balkana.

- Mastif je najstarija i najveća rasa pasa u kinologiji. To je pas za zaštitu i odbranu poseda. Koristio se i u srednjevekovnim borbama vitezova konjanika i pešadije. Svaka srednjevekovna država ih je gajila pa i Nemanjićka Srbija. Car Dušan Silni ih je najvise gajio i koristio u borbama, mada je srednjevekovna Srbija već imala svoju pasminu i pre Dušanovog carstva. Ona bi se mogla opisati kao mešavina pastirskog psa tornjaka i vuka, koji je za Dušanova carstva dodatno ukršten sa napuljskim mastifom, a znatno kasnije je uvedena još jedna krvna linija američkog staford terijera. Postoji predanje da se razvila posebna pasmina koja je bila veoma cenjena i posebno negovana od strane ondašnje vlastele, gde je dugo vremena bio poznat kao „Srpski mastif“ ili „Dušanov mastif“ - priča Predrag Milošević.

Mastif je bio i svojevrstan simbol statusa u društvu i plemstva zbog svoje vrednosti i plemenitog karaktera. Srbi su ih gajili i čuvali vekovima, najviše na dvorovima i po manastirima.

- Poslednji primerci na žalost su uspavani naredbom Tita i njegovih komunista sredinom 60-tih godina 20. veka u manastirima BiH. Izgovor je bila navodna epidemija besnila. Pravi razlog je ideološki. Nova komunistička vlast Josipa Broza Tita je htela da i preko mastifa izbriše sećanje Srbima na srpske kraljeve, na monarhiju, na slavno doba vitezova srednjevekovne nemanjićke države i najvećeg srpskog carstva iz doba Cara Dušana - priča Predrag Milošević.

Naš sagovornik dodaje da se po narodnom predanju „srpski mastif“ ili „Dušanov mastif“ pominje tokom Kosovskog boja, kada je odigrao ključnu ulogu u zaustavljanju turske konjice.

- Po nekim izvorima, poslednji primerak ove rase psa, koji je skrivan u planinskim vrletima Srbije da bi izbegao komunističke „eutanazije“ uginuo je 1960. godine na Radan planini - priča Milošević.

Danas se mastif zadržao u mnogim država Evrope - engleski mastif (koji je na slikama), francuski mastif (bordoa dogs, službeni pas francuske legije stranaca), pirinejski mastif (Španija), danski mastif, napuljski mastif (Italija), tibetanski mastif (Himalaji), ali u Srbiji ga nema zbog mržnje komunista prema svemu sto podseca na Kraljevinu Srbiju.