Izabrana je za finalistkinju Evropske nagrade za pronalazače

Vunjak Novaković kandidovana je u kategoriji "Životno delo", a za tu prestižnu nagradu, kako je navedeno na sajtu EPO, "bore se" još dva nemačka naučnika.

Dobitnici će biti poznati 17. juna.

Rad profesorke Univerziteta Kolumbija, članice SANU i prve Srpkinje i žene koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD, rešio je kompleksne probleme u vezi sa zamenom oštećenog tkiva, navodi se u saopštenju.

Trenutno istražuje i da li bi njihova tehnologija mogla da oporavi pluća oštećena usled kovid-19, i testira novi tretman zasnovan na inhalacionoj terapiji, gde aktivnu komponentu leka predstavlja molekul koji izlučuju matične ćelije.

Sa svojim timom naučnika napravila je srčani mišić od matičnih ćelija koji radi kao srčani mišić odraslog čoveka, što predstavlja pravu revoluciju u medicini.

Vunjak-Novaković (73) citirana je više od 53.400 puta, a pokrenula je pronalaženje alternativnog pristupa u laboratorijskom uzgajanju ćelija što je dovelo do revolucionarnog postignuća u kultivaciji tkiva za primenu u regenerativnoj medicini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlikova je Vunjak-Novaković 2020. godine Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena za naročite zasluge u predstavljanju Srbije i izuzetne rezultate u oblasti medicinskih nauka i biomedicinskog inženjerstva.

Ugledna naučnica je i kreativni ambasador Srbije u okviru Saveta za kreativne industrije pri Kabinetu predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.

"Gordana Vunjak-Novaković dala je ogroman doprinos inženjerstvu tkiva, jednom od najperspektivnijih načina za produženje ljudskog veka i poboljšanje kvaliteta života“, rekao je predsednik tog zavoda Antonio Kampinos saopštavajući imena finalista.

On je naveo i da njena naučna inovacija, način razmišljanja i pronalasci nude mogućnost bezbednije rehabilitacione medicine kod mišićno-koštanih, srčanih i plućnih stanja, otvarajući vrata novom dobu regenerativne medicine.

Dve decenije bavi se istraživanjima i primenom bioreaktora koji omogućavaju da se humana tkiva gaje u laboratoriji.

Rad Vunjak-Novaković fokusiran je na inženjerstvo ljudskih tkiva za regenerativnu medicinu, izučavanje matičnih ćelija i modelovanje bolesti, navodi se u saopštenju Evropskog zavoda za patente.