ISPOVEST PREŽIVELIH KRAJIŠNIKA KOJI SU IZGUBILI NAJMILIJE U "OLUJI" Sahranjeni na zemlji na kojoj su rođeni i ubijeni!

Egzodus srpskog naroda je počeo ofanzivom hrvatske vojske, policije i vojske bosanskih Hrvata na području Banije, Like, Korduna, i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu. Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo.

I dok se u Srbiji odaje počast stradalim i nestalim licima, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović uručiće odlikovanja generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču.

Priča sećanja na tragedije stradalih i nestalih lica preuzeta je iz Udruženja porodica nestalih i poginulih lica "Suza":

"Sahranjeni na zemlji na kojoj su živeli"

Ni najpažljiviji odabir reči neće otkloniti dvadesetogodišnju patnju Miloradove supruge i Petrove ćerke Mare Beader.

Kasno u noći 4. i 5. avgusta, prateći kolonu, porodica Mare Beader je krenula prema Kninu nadajući se makar privremenom spasu od hrvatske vojske. U automobil je stalo njih šestoro: Mara, Milorada i njihovo dvoje dece, Marina sestra i Marin otac Petar. nadomak Knina, kod sela Vrbnik, automobil se zaustavio.

Nemogavši ga pokrenuti, Milorad i Petar su se dogovorili da njih dvojica pokušaju da nađu nekoga ko bi ih odšlepao do odredišta.

Mara, njena sestra i deca nekako su uspeli da se smeste u dva automobila i da krenu, uz dogovor da će se uskoro videti u Kninu.

 

Nikada više Mara nije videla ni oca ni supruga.

U Kninu - neočekivan prizor. Grad sablasno pust, napušten i uveliko granatiran.

Kolona je nastavila put prema Bosni. Prvo odredište, Banjaluka. Mara već tada postaje svesna jezive stvarnosti.

Sudbinski ili slučajno kod Vrbnika je ubijeno 16 civila. Među njima Petar i Milorad, ubijen 13 dana pre svog 41. rođendana.

 

Nakon mesec dana Marine potrage za mužem i ocem, jedan preživeli je posvedočio da se u Vrbniku dogodio zločin.

Neizvesnost o sudbini Milorada i Petra otklonjena je nakon eshumacije masovne grobnice na Kninskom groblju 2001. godine. Tačnije, tri godine kasnije kada je porodica pozvana na identifikaciju u Zagreb, analizom DNK nepobitno je utvrđeno da su Miloradova i Petrova tela pronađena.

Devet godina nakon zločina i poslednjeg viđenja, porodica je odlučila da ih sahrani u zemlji na kojoj su rođeni, na kojoj su živeli i na kojoj su ubijeni.

Milorad Beader sahranjen je u Žitniću, gde je rođen 19. avgusta 1954. godine Mara je u izbeglištvu, uz sestrinu pomoć, podigla je decu Marinu i Vladimira.

Oboje su danas visokoobrazovani mladi ljudi. Marina radi u banci, dok je Vladimir krenuo dedinim stopama i trenutno živi u Nemačkoj. Mara je i baka sedmogodišnjeg dečaka.

To su životne radosti koje porodica nije uspela da podeli sa suprugom, ocem, dedom.