Ispovest Milene iz Užica! Muž mi je umro, a nakon mog postupka familija hoće da me ubije!

"Muž mi je otišao na posao, a onda su mi samo javili da je umro. Eto tako, srušio se i pao. Šta da radim, s malim detetom ostadoh sama. A umesto da mi tu stane sva tragedija života, ona se samo nastavila, sve dublje i dublje", počinje svoju ispovest Milena S. iz Užica, koja je pokrenula temu o kojoj se u Srbiji ćuti, a svi smo, kako kaže, saučesnici.

Ovako je nastavila:

- Meni je rekla - Sad kad je Jovo umro, šta ću, moram nekom nešto da ostavim.

- Zamolih je da nam da zemlju da obrađujemo, rekla je da joj ne pada na pamet.

- Čak je i ćerka jedinica počela da "ne voli" svoju babu, a svi oko nas su govorili kako je strašno to što nam radi. I svi su ćutali.

- Šta da radim, morala sam da se preselim, ujak mi je pozajmio novac da kupim kućicu s malo zemlje, od oko 30 kvadrata. Taman za mene i ćerkicu.

- I taman kad sam pomislila da je svemu kraj, počeo je najveći pakao života.

- Prošle su 2 godine od Jovove smrti, a ja sam našla, da tako kažem, čoveka, prijatelja. On je tu za mene, pomaže mi kad sam sama, i sve mi je lakše otkako je uz mene.

- Ćerka ga je fino prihvatila, ali niko više. Tetke i ujne me ispituju šta ću ja s njim, kako me nije sramota, pa Jovo se nije ni ohladio!

- Pa koliko da čekam da se ohladi? Da čekam 10 godina, pa da kažu kako sam eto dočekala punih 10 godina da bih nešto uradila, da se foliram.

- Prvo me je odbacila familija muža, a sad i moji. Svašta mi govore iza leđa, njega odmeravaju i samo traže manu... Pogledi su im kao da hoće da me ubiju!

Kad je u redu da žena udovica u skoro pa pedesetim godinama ima seks? Kad?! Kad će da mi oproste što sam našla drugog čoveka?

Ne pada mi na kraj pameti da budem ko moja baba, koja je čitav život bila sama nakon pogibije dede, pa je tako maltretirala sve oko sebe iz usamljenosti i besa..."