Ispovest lekara koji je Tita isključio s aparata za održavanje života

Titova bolest i poslednji dani života bili su obavijeni velom tajne što omogućava mnogima da govore da su ga posećivali ili čak i razgovarali s njim. 

Predrag Lalević, dugogodišnji Titov lični lekar, kasnije će govoriti da su to sve izmišljotine jer je Broz bio uspavan od 26. februara, iako to ne piše nigde u izveštajima.

Koliko je važna bila svaka odluka o Titovom lečenju u poslednjim danima njegovog života verojatno najbolje govori jedan trenutak kad se raspravljalo o amputaciji noge tadašnjeg šefa Jugoslavije.

Čitav državni vrh slušao je izlaganje lekarskog konzilijuma da bi na kraju moćni šef tajnih službi Stane Dolanc rekao: "Znamo da je situacija teška, znamo da može umreti i pre nego što počne amputacija, ali ja vam garantujem da nema čoveka koji će upreti prstom u vas".

Rasprava je vođena zato što je postalo očigledno da gangrena i smanjena cirkulacija ugrožavaju Titov život. Ranije je on govorio da će "dole ići samo u jednom komadu", ali prilikom jednog previjanja je video u kakvom je stanju noga i rekao lekarima da mogu raditi šta žele.

Kritike na račun Titovog lečenja, koje je trebalo biti najbolje moguće pa su zbog toga pozvani i neki strani stručnjaci, izneo je pre nekoliko godina Milomir Stanković u knjizi "Tito – između života i smrti".

Stanković tvrdi da se kasnilo s operacijom arterije leve noge, a i da je sama amputacija noge kasno izvedena.

"Pozvani strani stručnjaci nisu bitno pomogli konzilijumu, jer svaki je predlagao drugačije lečenje. Dr. Marat Knjazev iz Moskve je predlagao da se lečenje nastavi medikamentima, a dr. Majkl Dibejki iz Hjustona je sugerisao amputaciju", kazao je Stanković.

Lekar Lalević, hirurg i anesteziolog koji je tokom 16 godina sa Titom bio na 106 putovanja u inostranstvu, opisao je ranije za poslednja četiri meseca Titovog života u bolnici u Ljubljani.

Lalević je bio deo konzilijuma koji se četiri meseca grčevito borio za život maršala. On je učinio ono po čemu će zauvek biti spominjan u istoriji nekadašnje države – ugasio je aparate koji su Tita održavali na životu.

"U prepodnevnim satima počela je hemodijaliza. Međutim, nakon izvesnog vremena, došlo je do pada krvnog pritiska koji se nije popravljao, pa je morala biti prekinuta. Svi članovi konzilijuma, dežurni lekari, ali i najbolje i najstručnije medicinske sestre koje su negovale predsjednika, okupili su se oko kreveta. Tito se lagano gasio", priča Lalević.

Kako dodaje, iako je respirator normalno radio, na EKG-u su se zapažale promene koje su ukazivale na skori kraj, a to je prema njegovim rečima bio i kraj Titovog života.

Pred sam kraj života je Tito upao u nekakvu groznicu pa je počeo pevati na ruskom jeziku i sanjati Kineze.

Lalević je opisao i sam čin službene smrti Tita:

"Konačno, u 15.05 sati EKG je pokazao ravnu liniju, znak da je srce prestalo kucati. U punoj tišini proveli smo pokraj kreveta još petnaestak minuta, a onda sam pogledao profesora Bogdana Brecelja, najstarijeg u konzilijumu, pokazujući mu aparate koji su i dalje zvučnim signalima pokazivali da rade, na šta je on kimnuo glavom. Bio je to znak da ih isključim. Isključio sam respirator, EKG monitor, pejsmejker i elektronsku pumpu za ubrizgavanje lekova u venu. Potom smo napustili sobu", ispričao je Lalević.