Evo koliko investitori stvarno zarađuju u Beogradu

Cene nekretnina takođe prate nivo tražnje, te tako ne bi trebalo da čudi što je najskuplji kvadrat u Srbiji, u prvoj polovini godine, plaćen čak 9.124 evra. Od toga deo ide i investitoru, a njihovo ulaganje i zarada zavise od različitih faktora.

Opremanje stana i lokacija najviše određuju cenu nekretnine, samim tim i zaradu investitora, kaže Goran Rodić, jedan od čelnika Građevinske komore Srbije.

- Na cenu izgradnje, kada se govori o investitorima, utiču cena lokacije - koliko košta zemljište, zatim cena papirologije - razne saglasnosti, plus projekat koji se recimo kreće oko 10, 12 ili 15 evra po kvadratu i izvođenje radova. Na kraju je predaja projekta, komisija, tehnički procesi, za šta je potrebno platiti razne takse i porez - priča Rodić.

Pitanje je, kako kaže, i koliko investitori plaćaju porez na zaradu, ali je, ističe, očigledno da zarada nije baš mala i da je isplativo da se gradi.

Da li biste pre živeli u kući ili stanu?

- Recimo, nedavno sam imao pregled izgradnje u Beogradu, gde je investitor prodavao stanove po ceni od 1.500 i 1.600 evra po kvadratu. Njega su kompletni troškovi kada se sve ovo izračuna (pribavljanje saglasnosti, projektovanje, troškovi zemljišta, komunalnog opremanja, izvođača radova) stajali oko 1.100 evra, što znači da je njegova zarada bila oko 500 ili 600 evra po kvadratu. Kada radi 10.000 kvadrata, dobije oko pet do šest miliona evra - kaže Rodić.

Posmatrajući izgradnju, cena je praktično svuda ista, priča Rodić. Grubi radovi, konstrukcija, male su samo razlike u opremanju - neko recimo ima interfon, video-nadzor, što, kako kaže, nije sada skupo, ali cenu stana najviše diktira lokacija.

- Ako bi se recimo gledala prosečna građevinska cena, kreće se, u zavisnosti od opremljenosti stana i građevinskog materijala, od 550 pa do 700 ili 800 evra po kvadratu. Naravno, onde gde su plaćeni stanovi više od 3.000 evra, ili kao taj najskuplji kvadrat od više od 9.000 evra, neka je investitoru ostalo 30 odsto, tu je mnogo veća zarada. Ipak, treba imati u vidu da je malo stanova koji idu iznad 3.000 evra po kvadratu - navodi Rodić.

Kako dodaje, poskupele su i majstorske dnevnice, tako da je skočila i cena izgradnje nekretnina, ali objašnjava da je "sam stan tržišna kategorija, gde vlada zakon ponude i potražnje".

Najviše novca za stan u Srbiji u prvom polugodištu ove godine izdvojeno je u Beogradu na vodi, a koštao je 1.380.888 evra, podatak je Republičkog geodetskog zavoda. Prvih 40 najskupljih stanova, po jediničnoj ceni, upravo je prodato na toj lokaciji.

Kada je reč o starogradnji, najviša cena po kvadratu plaćena je 3.737 evra za stan na Starom gradu, a najviše novca u iznosu od 810.000 evra izdvojeno je za petosoban stan takođe na teritoriji te beogradske opštine.

Kako je izjavila Kaća Lazarević, vlasnica agencije "Kaća Lazarević nekretnine", investitori se trude da za veoma visoke cene stanova, zaista kvalitetno i opreme stanove.

Tako se, kako kaže, rade mermerni ulazi, mermerna kupatila, ali i garaže koje su vrlo komotne, što ranije nije bi slučaj.

- Država bi možda, pored mera Narodne banke koje olakšavaju uzimanje kredita, trebalo do oslobodi investitore nadoknade za građevinsko zemljište koja nije mala, a zavisi od toga u kojoj zoni se bilo šta zida. Recimo sada u ekstra zonu spada i širi kurg centra u Beogradu, što dosta poskupljuje cenu kvadrata u tim delovima grada stanova u izgradnji. Takođe, i terasa se sada uključuje u kvadrat stana - objašnjava ona.

Ona je dodala da je poskupela i izrada instalacija, i recimo voda, što svakako investitorima povećava ulaganje u izgradnju.