Hvala Amfilohiju na blagoslovu! (FOTO)
Facebook/Printscreen
Vuk Adžić, Foto: privatna arhivaTo na početku razgovora za „Alo!“ kaže Vuk Adžić (19), prvi transmuškarac kršten u pravoslavnoj crkvi, koji još nije kompletirao period tranzicije, odnosno prelaska iz ženskog u muški pol, pa mu i dalje u ličnoj karti piše da se zove Milena i da je ženskog pola.
Pročitajte još:
Vuk je kršten u nedelju u Sabornom hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici, a na krštenje je došao u crnogorskoj narodnoj nošnji. Za kuma je, kako je „Alo!“ već pisao, izabrao svog prijatelja iz detinjstva Rastka.
Krajem 2020. na operaciji promene pola
Pre godinu i po, Vuk je ušao u proces tranzicije, odnosno promene pola, uzimanjem hormonske terapije u Podgorici.
- Ostaje da se obavi hirurška promena pola i verujem da će se proces tranzicije okončati krajem sledeće godine. Ne mogu da dočekam. Želim i da mi konačno u dokumentima stoji ime u skladu sa mojom identitetom. Čim proces promene pola bude kompletno završen, jer zakonski drugačije nije moguće, promeniću i podatke u ličnoj karti. Tada će pisati muški pol i ime Vuk - ističe naš sagovornik.
- Ostajem pri tome da ne iznosim detalje o samom činu krštenja, to je ipak intimna stvar. Bio sam i srećan, i tužan. Tužan jer mi je tog dana falila majka. Voleo bih da je došla na krštenje. Zbog toga sam i pustio suzu, kao i moj najbolji prijatelj Rastko, jer je znao koliko mi je teško. Ali tako je kako je. Ja svoju porodicu, bez obzira na sve, volim i cenim i moje ruke su za njih raširene. Kako je za mene to bolna tema, stavio bih tačku na tu priču - kaže Vuk za „Alo!“.
Vera mu je, ističe, pomogla da prebrodi najteže životne situacije, a bilo ih, kako navodi, i previše za njegovih 19 godina.
- Ja sam Vuk Adžić, iako mi u ličnoj karti piše da se zovem Milena i da sam ženskog pola. Znate, nije bilo lako gotovo ceo život boriti se sa tim saznanjem da si zarobljen u pogrešnom telu. Kasnije, javno priznanje ko sam zapravo, odnosno da sam muškarac zarobljen u telu žene, s jedne strane mi je donelo veliko olakšanje, a s druge niz neprijatnih situacija, osuda, čak i fizičkih napada - kaže Vuk.
privatna arhiva
Vuk Adžić, Foto: privatna arhivaNa sve što mu se u životu dešavalo danas gleda kao na životne lekcije.
- Priznajem, bilo je trenutaka kada sam pomišljao da odustanem od sebe, odnosno od života. Znajući da je po Bibliji najveći greh oduzeti sebi život, ali i da bog ne daje nikome ništa teže od onoga što može podneti, odlučio sam da se borim i sa samim sobom, i sa drugima. Zasad mi ide. I moja poruka svim ljudima, ne samo pripadnicima LGBT zajednice, jeste da ne odustaju. Ponekad nije lako, ali sve prođe i za sve postoji rešenje - dodaje naš sagovornik.
Vuk je rodom iz Kolašina. Nakon nasilja koje je pretrpeo, napustio je porodičnu kuću i sada živi u LGBT skloništu u Podgorici, koje vodi Forum „Progres“ uz finansijsku podršku crnogorskog Ministarstva za ljudska i manjinska prava.
- Osim mog prijatelja Rastka i sestre od strica Anje, ljudi iz Foruma „Progres“, pre svih Bojana Jokić, moja su velika podrška. Zapravo, oni su sada moja porodica - kaže Vuk.
Haljinu sam nosio samo na maturi
- Ja se, inače, nikada u životu, od kada znam za sebe, nisam osećao kao žensko. Uvek sam nosio pantalone i košulje. Jednom sam obukao haljinu, i to za maturu, tada sam se i našminkao i niko me nije prepoznao. Sledeći put sam se našminkao i stavio veštačke nokte za jednu svadbu, ni tada me niko nije prepoznao. To je sve za mene bilo neprirodno, a očigledno i za druge. Jednostavno, to nisam bio ja, ali to je sve bilo zbog pritiska okoline, neki moj pokušaj navodnog samoizlečenja. Ali čovek ne može pobeći od onoga što jeste - ističe naš sagovornik.
Bonus video
Ministar Dačić o naoružavanju Srbije, Kosovu i konačnoj odluci Evropske unije
povezane vesti
