Hrvati spalili TRI MILIONA ćiriličnih knjiga

 

Ovaj zagrebački profesor kazao da za svoja predavanja ne bira „ciljanu publiku“, nego ide po celoj Hrvatskoj i sve što govori na tribinama, govori i svojim studentima.

Oslonivši se na „šlagvort“ francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je rekao da je „patriotizam suprotnost nacionalizmu i da je nacionalizam izdaja“, Klasić je kazao da ovo svoje predavanje smatra činom patriotizma.

- To je moj doprinos stvaranju boljeg društva u Hrvatskoj u kojoj živim, jer smatram da su oni koji se nazivaju patriotama najčešće nacionalisti, a Hrvatsku u prošlosti niko nije pokrao toliko koliko su njene „patriote“ – rekao je autor tribine.

U nastavku, objasnio je da revizionizam kao čin ne znači ništa loše, jer sama ta reč znači „preispitivati“ ali pritom mora počivati na novim spoznajama, novootkrivenim dokumentima i činjenicama, a to je ono što se u Hrvatskoj ne događa.

Kao primer revizionizma naveo je upotrebu pokliča „Za dom spremni“ za koji se pre nekoliko godina u Hrvatskoj pojavila dilema da li je reč o starom hrvatskom ili, pak, ustaškom pozdravu.

Klasić je bio među onima koji su reagovali rekavši da za dilemu mora postojati nekoliko dokaza sa obe strane, ali da u ovom slučaju ne postoji nijedan dokaz da se ikada pre ustaškog pokreta taj poklič koristio kao pozdrav. Pritom, postoji na stotine dokumenata o slanju ljudi u Jasenovac i Jadovno, upravo s tim pokličem.

Govoreći o današnjim ustašama, Klasić je rekao da oni uvek pokušavaju da budu nekako hrabri, a da se to ne vidi, pa se tako na jednoj zvaničnoj stranici jedne aktuelne političke partije u Hrvatskoj nalazi plakat sa citatom Ante Pavelića: „Braniti čast i slobodu Hrvatske, vrhovna je dužnost svakog Hrvata.“

Osvrnuvši se na 90-te godine, Klasić je kazao da puno toga nije valjalo u SFRJ, ali kada bi neko iz neke strane zemlje gledao na Hrvatsku, rekao bi da je to izuzetna antifašistička zemlja, jer prvi predsednik je bio Franjo Tuđman, kao i generali Janko Bobetko i Martin Špegelj u mladim godinama bili su partizani.

Zagrebački profesor dodao je i da je u Hrvatskoj posle Drugog svetskog rata podignuto oko 6000 spomenika učesnicima NOB-a, a oko 3.500 ih je uništeno od 1990. do 2000. godine. U Srbiji ili Sloveniji, kazao je, nije bilo rušenja tih spomenika na ovakav način, ali jeste u Republici Srpskoj, bez obzira na činjenicu da su partizani većinom bili Srbi.

NA HRVATSKOM PRIMERU

- Ovo predavanje je o hrvatskom slučaju, ali ono će imati smisla jedino ako ga svako shvati tako da u svojoj sredini počne da gleda na stvari o kojima ću ja govoriti na primeru Hrvatske – kazao je ovaj istoričar i dodao da ne treba misliti da problem sa revizionizmom ne postoji i u BiH, Srbiji i drugde.- poručio je Klasić.