Grom može da udari i do 50 puta na isto mesto, ali pre toga nam priroda pošalje upozorenje!

U "ljubavnoj igri" neba i zemlje, prasak je samo jedan, najdramatičniji trenutak od kojeg najviše strepimo i to s razlogom - tada se oslobađa najveća energija, pali se vatra, kidaju se grane, stradaju živa bića.

Grom može i do 50 puta da udari na jedno mesto, istom putanjom i to samo u deliću sekunde. Ako preživimo ovaj udar, teško da ćemo osetiti više od jednog praska i jednog bljeska - zbog naših ograničenih čula

Ipak, kada posmatramo taj ples munja u daljini, možemo primetiti da se one najpre lagano granaju, a da onaj najjači snop bljesne nekad i dva puta po potpuno istoj putanji. Oko 40 odsto gromova, zapravo, ima više udara, a najčešće dva do tri.

Putanja groma jasno je definisana zakonima prirode, ali potpuno nedokučiva za ljudski um. Ni fizika nam nije potpuno otkrila tajnu ove u isto vreme strašne i očaravajuće pojave, ali neki detalji svakako mogu da nam pomognu da racionalizujemo strah i da, možda, više uživamo u munjama kada ih posmatramo iz sigurne zone.

VATRA SVETOG ELMA

Svojim čulima možemo da osetimo dolazak grmljavinskih oblaka, još pre nego što krene da "puca".

Znak opasnosti koji vam se može ukazati na višim planinama je, na primer, podizanje kose. Po pravilu, trebalo bi da čučnete, pokrijete uši rukama, što manje dodirujete tlo... Ali, ni ovo naelektrisanje nije znak da će grom da udari baš u vas.

Na većim visinama se na zašiljenim predmetima i na visokim objektima električno pražnjenje dešava i bez pojave munje. To je tzv. tačkasto pražnjenje i može da se vidi golim okom kao svetlost, korona.

Ako, na primer, letite avionom dok je napolju nevreme, nemojte da se uplašite ako ovu pojavu uočite na vrhu krila aviona. Može da se vidi, recimo, i na dalekovodima.

Može da bude i dramatičnije, pa da izgleda kao gomila malih udara groma koji "varniče" iz naelektrisanog predmeta, na primer aviona. Za pilote, sasvim uobičajena pojava i često snimljena kamerama.

Od davnina je poznato da su se na jarbolima brodova u toku oluje stvarale takve svetleće tačke i one su nazvane "vatrom svetog Elma".

SVE POČINJE OD ISKRE

Fizika pražnjenje objašnjava ubrzanjem elektrona, koji se sudara sa neutralnim molekulom vazduha. Ako ima dovoljnu brzinu, odn. kinetičku energiju, on će osloboditi elektron iz tog molekula i dalje će krenuti zajedno stvarajući lavinu.

Ono što ih ubrzava je, razume se, jako električno polje u oluji.

Vatra svetog Elma, ili tačkasto naelektrisanje dešava se i u kapljicama kiše u vazduhu i to može da izazove lavinu, koja je tek zametak nekog potencijalnog udara groma na zemlji.

Da bi se formirao grom, prvo mora da nastane stručnim žargonom rečeno "pilot strimer", a to je prvi preobražaj tačkastog pražnjenja u ozbiljniji snop. Pilot strimer slabo je osvetljen, ali stvara toplotu, koja dalje oslobađa put elektronima i formira se kanal u kojem nastaje "lider".

Lider je već ozbiljan napredak ka gromu. Dug je od 5 do 50 metara. Kada se stvori lider, grom na trenutak utihne. Naleketrisanje se skuplja i sa vrha lidera stvara se novi skok. Običan "lider" postaje "skokoviti lider" i to je već nešto što možemo da prepoznamo na nebu - munja koja se grana tražeći put sa mini pauzama.

Kada se "skokoviti lider" približi zemlji, stvaraju se uslovi za prasak i to tako što ulogu igra i, da tako kažemo, "druga strana", odnosno zemlja.

Tada strimer kreće i sa zemlje i, ako se "poljubi" sa liderom, nastaje čuveni prasak pražen jakom svetlošću, ogromnom temperaturom i razarajućom moći. To je "glavni udar" groma.

To, praktično znači, da možete videti kako iz zemlje "izranja" grom, ali bez dramatičnog efekta pucanja, ako se strimer sa zemlje i "lider" sa neba nisu spojili.

GROM MOŽE DA UDARA I "NA GORE"

Sa nekog zašiljenog vrha na zemlji taj strimer može da ide i preko metra uvis, pa čak i da postane "uzlazni lider" i tada se stiče utisak da grom "udara" od zemlje naviše.

U suštini uzlazni i silazni lideri mogu da se spoje u "povezani lider".

Vremenom su ljudi shvatli da mogu da se malo više poigraju sa prirodom, pa da naprave "mamac" odnosno da gromobran ne bude samo mesto udara, već i izvor koji će da jonizuje vazduh i tako pravi put u vazduhu za eventualni udar groma.

To su najpre bili radioaktivni gromobrani, koji su sada zabranjeni, pa se koriste elektronske varijante tzv. gromobrana sa ranim startovanjem.

Važna je i unutrašnja gromobranska zaštita, jer se usled jakog udara groma može indukovati struja u okolini ili se, pak, preko električnih instalacija u kući udar preneti i na uređaje.

Ako želite da budete sigurni da će vas gromobran zaštititi, potrebno je da jednom godišnje proverite i njegovo uzemljenje.