Drvoseče na Rudniku čuvaju spomenike mrtvaka

 

Posao drvoseče nije ni malo lak, svaki odlazak u šumu za ove ljude predstavlja rizik, jer nikad se ne zna gde će drvo da padne.

Međutim, u jednom delu šume između sela Vojkovci i planine Rudnik nikada se nije desilo ništa loše, a ovdašnji meštani imaju i objašnjenje zašto.

- Ovde je šuma koja se prostire na oko sto hektara i nema u blizini kuće sigurno šest kilometara, ima samo puteva kojima prolazimo da prevezemo drva. Usred šume nalaze se dva spomenika na kojima je samo krst urezan, koji su verovatno još iz vremena Turaka, i jedan mali spomenik koji je prekrilo lišće. Tu su po pričama starijih meštana zemni ostaci Stojana i Stojanke i njihovog deteta, koji su prema našim pretpostavkama negde u blizini i živeli. Svaki put kada prođemo pored tih spomenika mi se zaustavimo i proverimo da li je sve u redu jer postoji verovanje da nas oni štite - pričaju drvoseče i dodaju da se nikada u ovom delu šume nije desila nikakva povreda ili nezgoda.

Iako ne smeju da pale sveće majstori za drvo su izrezali od drveta malo obeležje nalik fenjeru, takođe su ogradili prušćem i motkama plac oko spomenika.

- Potez šume gde su spomenici nazvan je Stojanovci, po njima. Oko spomenika i neposredno u blizini nema drveća, niti rastinja kao što ga ima malo dalje. Taj deo gde su spomenici je čist kao da neko svakoga dana dolazi i održava, raste samo trava koju u jesen prekrije lišće - kažu oni.