Dr Popović upozorava da kampanja za vakcinisanje treba da krene "Bitno je da se uključi i crkva"

Istraživanje među Beograđanima pokazalo je da oko 45 odsto stanovnika glavnog grada još nije odlučilo da li bi se vakcinisalo kada vakcina bude odobrena i dostupna. Četvrtina ljudi je izjavila da ne želi da dobije cepivo, samo petina građana je spremna da se vakciniše, dok će odluke oko devet odsto građana zavisiti od izbora proizvođača vakcine.

Osim toga, u studiji koju je uradila Američka privredna komora u saradnji sa Ekonomskim institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, naglašeno je da u trenutku ispitivanja 41 odsto ispitanika nije bilo zabrinuto da može da se zarazi, a da je 13,1 procenat smatrao da "situacija nije tako ozbiljna kao što se predstavlja".

ANKETA:

Da li planrate da se vakcinišete protiv virusa COVID-19?

Uzimajući u obzir pogoršanje epidemiološke situacije od kraja oktobra i činjenicu da predstojeći zimski period pretpostavlja dodatne rizike, rukovodioci istraživanja smatraju da je neophodno fokusirati se prevashodno na povećanje kapaciteta za testiranje, osnaživanja epidemiološkog nadzora i jačanja kapaciteta zdravstvenog sistema.

Kako ističe dr Dragoslav Popović, stručnjak za imunizaciju i konsultant Ekonomskog instituta, devet odsto neopredeljenih za vakcinaciju ima pogrešan argument na osnovu koga hoće da se odluči za imunizaciju. Reč je o zemlji porekla vakcine.

On napominje da još nije čuo da se neko od nadležnih oglasio i rekao kako će izgledati tačan plan vakcinacije protiv korone, kao što su to učinile neke države. To je bitno da se obelodani, smatra on, pre nego što u Srbiju stigne prva vakcina protiv kovida 19.

– Ispred domova zdravlja i ambulanti su redovi ljudi koji dolaze zbog sumnje na kovid. Ne može u toj istoj ustanovi da se organizuje vakcinacija i da ljudi čekaju u redovima za to. Neko će doći jednom, dva puta i kada vidi redove odustaće od ideje da dobije vakcinu. O tome se mora strateški razmišljati. Srbija već ima antivakcinalni pokret i to bi trebalo neutralisati jer ćemo imati problema. U promovisanje važnosti vakcinacije treba uključiti i crkvu, kako je to uradila Rusija – smatra dr Popović.

Imajući u vidu da je od početka pandemije u Srbiji veliki broj zdravstvenih ustanova radilo u kovid režimu, smanjena dostupnost usluga za pacijente kod kojih nije dijagnostifikovan kovid 19, ali pate od drugih hroničnih ili akutnih oboljenja, realnost je Srbije, kao i većine zemalja u svetu.

U prvoj polovini 2020. godine u svim službama domova zdravlja ostvareno je za petinu manje usluga (21,1 odsto) u odnosu na isti period prethodne godine. U periodu od aprila do juna, u poređenju sa prvim kvartalom, dostupnost svih usluga je smanjena za 27,7 odsto. U službama za zdravstvenu zaštitu odraslih u drugom kvartalu je smanjen obim pruženih usluga za 26,8 odsto. Takođe, u prvoj polovini 2020. godine došlo je do smanjenja obima pruženih usluga u stacionarnim ustanovama za 39 odsto u poređenju sa prosekom perioda 2016–2019. godine. Broj prvih pregleda u zdravstvenim ustanovama je 45 odsto manji u odnosu na isti period 2019. godine, dok je ostvareno 33 odsto manje bolničkih dana u odnosu na isti period prošle godine. Smanjeni obim pruženih zdravstvenih usluga prevashodno je negativno uticao na kontrolu zdravlja hroničnih pacijenata, koji u toku godine obave više pregleda u odnosu na opštu populaciju.

Prema rečima dr Milice Nikolić Urošević, predsednice Udruženja za zaštitu prava izabranih doktora opšte medicine Srbije, u današnje vreme je gotovo nemoguće doći do specijaliste.

– Pacijenti moraju da dođu u dom zdravlja kod izabranog lekara koji bi onda trebalo da im zakaže pregled i napiše uput. Termini za preglede često nisu dati. Pacijenti najčešće imaju problem sa neregulisanim srčanim tegobama, bubrezima, štitastom žlezdom… Za njihovo stanje je potrebna dodatna dijagnostika i oprema koju izabrani lekari nemaju. Sada je uglavnom sva dijagnostika podređena kovidu. Ljudi su zato prinuđeni da idu u privatne ordinacije ukoliko imaju novca da plate. Ukoliko nemaju, sede kod kuće i trpe tegobe. Najteže je pacijentima iz Beograda da dođu do endokrinologa ili gastroenterologa – naglašava "Politikina" sagovornica.

Ona navodi da ima i starijih pacijenata koji iz straha od zaraze od marta ne izlaze iz svojih kuća i ne dolaze na kontrole.

– Oni strahuju s razlogom jer svakodnevno slušaju informacije o velikom broju zaraženih i preminulih od kovida – dodaje dr Nikolić Urošević.

Prema zaključcima studije, prilagođavanje načina rada zdravstvenih ustanova radi postizanja minimalnog rizika za pacijente i medicinsko osoblje, povećanje saradnje kroz javno-privatno partnerstvo i veće korišćenje digitalne tehnologije i telemedicine imaju ključnu ulogu u povećanju dostupnosti zdravstvenih usluga, smanjenih pod uticajem pandemije kovida 19.

Ove mere na prvom mestu podrazumevaju minimalno zadržavanje u zdravstvenoj ustanovi i minimalni broj kontakata sa medicinskim osobljem. Istovremeno, uporedni primeri pokazuju ogromne koristi od korišćenja digitalne tehnologije, a pozitivna iskustva u korišćenju telemedicine ukazuju na velike mogućnosti u korišćenju i nakon pandemije.

Većina evropskih zemalja je od početka integrisala privatni zdravstveni sektor u borbu protiv pandemije, posebno za usluge privatnih laboratorija koje obezbeđuju veliki obuhvat testiranja. U vreme kada je potrebno obezbediti dodatna, neplanirana sredstva za borbu protiv pandemije, racionalno korišćenje resursa i kapaciteta, i povećanje dostupnosti osnovnih zdravstvenih usluga je imperativ.

Studija Američke privredne komore je rađena sa ciljem ispitivanja stavova i ponašanja u vezi sa zaštitom i percepcijom rizika od kovida 19 na 804 ispitanika.