Domaćinstva u Srbiji na jedno troše 50 odsto više od evropskih

Podatak koji se malo-malo pojavljuje u javnosti – da Srbija troši čak pet puta više energije od zemalja Evropske unije, pokreće pitanje zašto je tako. Da li je to samo zbog činjenice što je većina kuća i zgrada loše izolovana, pa se energija za grejanje rasipa i izlazi ispod vrata i prozora, ili, ako se pod energijom misli samo na struju, da li je razlog tolike potrošnje to što je cena električne energije i dalje povoljnija za grejanje u Srbiji nego u zemljama EU?

Željko Marković, lider sektora energetike i resursa u „Dilojtu” i jedan od bivših direktora u „Elektroprivredi Srbije”, kaže za naš list da konstatacije koje se tiču potrošnje energije kod nas i u EU nisu dobro interpretirane. Kada je reč o potrošnji električne energije, prvenstveno se misli na potrošnju u domaćinstvima. Na osnovu dostupnih podataka u statističkim bazama Evrostata za 2018. godinu, finalna potrošnja električne energije u domaćinstvima u EU iznosila je 810.582.202.000, dok je u Srbiji bila 13.414.571.000 kilovat-sati.

– Takođe, oslanjajući se na Evrostatovu statistiku, broj domaćinstava u Evropskoj uniji iznosio je 222.823.000, dok je taj broj u Srbiji u istom periodu bio 2.417.200. Na osnovu ovih podataka, dolazimo do prosečne vrednosti mesečne potrošnje po domaćinstvu u Evropskoj uniji od 303 kilovat-sata mesečno, a u Srbiji od 462. Dakle, tačno je da prosečno domaćinstvo u Srbiji troši više električne energije od prosečnog u EU, i to za oko 1,5 puta (ili 50 odsto) više – objašnjava naš sagovornik.

Pri tom, dodaje, ne treba smetnuti sa uma i da su domaćinstva u zemljama EU daleko više gasifikovana, tako da se jedan deo potrošnje električne energije, prvenstveno za grejanje i pripremu tople vode, zameni potrošnjom prirodnog gasa. Pored toga, sigurno je da su i domaćinstva u EU energetski efikasnija u odnosu na naša, tako da i energetska efikasnost u EU utiče na smanjenje njihove potrošnje u odnosu na našu za oko 20 odsto (dakle za petinu, a ne pet puta).

Marković objašnjava da je više faktora koji utiču na poboljšanje energetske efikasnosti, ali najvažniji među njima jeste cena električne energije.

Upitan da li je tačno da Srbija samo na distribuciji i prenosu struje izgubi godišnju proizvodnju jedne termoelektrane, Marković kaže da je to tačno.

– Imajući u vidu da je proizvodnja Termolektrane Kostolac B upravo na nivou od oko 4.500 gigavat-sati godišnje, tačno je da se na pokrivanje gubitaka energije u prenosnoj i distributivnoj mreži potroši cela jednogodišnja proizvodnja ove termolektrane – ističe on.

Skreće pažnju da treba imati u vidu da postoji i TE Kostolac A, pa se ne može reći samo Kostolca, jer je ukupna proizvodnja TE Kostolac A i TE Kostolac B veća. Naravno, jako je važno napomenuti da se gubici u prenosu i distribuciji ne mogu izbeći, dakle, ali se njihova vrednost može i kroz sprečavanjem krađe električne energije, ističe naš sagovornik.

Kao mere preduzimaju se i nabavka efikasne rasvete (LED sijalice koje mogu da uštede i do 75 odsto električne energije u odnosu na klasičnu inkadescentnu rasvetu) i primena kućne bele tehnike i uređaja koji rade u najvišim energetskim klasama.

Zgrade energetski neefikasne

Alo!/Vladimir Marković

Pogledaj galeriju

Alo!/ Dejan Briza

Pogledaj galeriju

Shutterstock

Pogledaj galeriju

Dejan Briza

Pogledaj galeriju

Dejan Briza

Pogledaj galeriju

Prof. dr Slobodan Ružić kaže da se ovde radi o potrošnji energije za grejanje, a tu nije dominantna električna energija, nego ogrevno drvo, ugalj, toplane i gas. Bilo kako bilo, naše zgrade su energetski neefikasne.

– Što se struje tiče, njena cena je neopravdano niska i potrošači nemaju naviku da vode računa o toj potrošnji. I EPS nema dovoljno sredstava da izvrši zamenu starih kapaciteta, a kamoli da izgradi dodatne. Dakle, potrebno je raditi na energetskoj efikasnosti zgrada i podići tarifnu cenu za garantovano snabdevanje da bi potrošači bili racionalniji i da bi EPS mogao da investira – kaže on.

Opravdani tehnički gubici u prenosu i distribuciji iznose 9–11 odsto, a kod nas su oko 15-16 procenata, ali veliki deo te razlike jeste krađa struje, a to je sasvim drugi problem. Drugim rečima, EPS može popraviti svoje poslovanje eliminisanjem krađe, ali ne može se očekivati manja potrošnja, a gubici se mogu smanjiti samo kroz nove investicije u prenos i distribuciju, zaključuje Ružić.