Dok smo se gušili u bedi i borili za veknu hleba, Amerikanci su nam spremali još veće zlo!

Srpski potrošači gunđaju (zbog sankcija) i zarađuju sve manje, ali nema naznake da se približavaju granici strpljenja. Sankcije su ubrzale spiralu propadanja srpske ekonomije, ali još nisu donele dovoljno patnje lokalnom stanovništvu da bi pokrenule eksploziju antirežimskog raspoloženja.

Ovako su analitičari CIA videli situaciju u Srbiji 1993. godine. U dokumentu sastavljenom u februaru te godine, sa koga je pre nekoliko godina skinuta oznaka tajnosti, analizira se učinak međunarodnog embarga i doprinos destabilizaciji i rušenju režima Slobodana Miloševića. Ton izveštaja isti je kao i u drugim dokumentima u kojima se pominju sankcije u Srbiji - ekonomija je u rasulu, Srbi žive sve bednije, ali zahvaljujući crnoj berzi, novcu iz dijaspore i zalihama hrane sa sela uspevaju da prežive.

 

„Čini se da će zalihe biti dovoljne da se 'pregura' zima, a Miloševićev režim očekuje da će sankcije biti ukinute pre nego što rezerve čvrste valute, hrane, goriva i tolerancije u narodu - iscure“ - piše u izveštaju naslovljenom „Srbija: Noseći se sa sankcijama“. „Režimu je jasno da će mere (koje preduzima zbog embarga) naneti dugotrajnu štetu srpskoj ekonomiji, ali to prihvata kao cenu za ostvarivanje svojih vojnih i političkih ciljeva“, ocenjuje CIA.

U izveštaju iz februara 1995, analitičari CIA predviđaju da Srbiji, ni posle ukidanja sankcija, ne stižu bolji dani, jer neće imati pristup međunarodnim finansijskim institucijama poput MMF-a i Svetske banke.

- Srpska ekonomija je pogođena toliko teško da je verovatno pala na nivo albanske - zaključuju američki obaveštajci.

- Iako je privatni sektor porastao pod sankcijama, pre svega ekspanzijom sivog i crnog tržišta, većinom ovih aktivnosti upravlja organizovani kriminal i to će biti teško kontrolisati kada se sankcije ukinu.

 

„Srbi su navikli na periodične nestašice, duge redova u prodavnicama, hladne kuće tokom zime i restrikcije struje“, primećuju američki obaveštajci. „U isto vreme, međutim, nekoliko faktora pomaže Srbima da se izbore. Prema našim procenama blizu dve milijarde dolara u čvrstoj valuti nalazi se u privatnim rukama. Novac koji stiže od rođaka i radnika iz inostranstva dostiže još oko dve milijarde dolara. Oni koji imaju čvrstu valutu nemaju teškoća da na crnom tržištu kupe robu koje nema u prodavnicama. Istorijske veze sa selom takođe mnogim Srbima obezbeđuju snabdevanje prehrambenim namirnicama.“

Stručnjaci CIA dalje predviđaju da će u naredna tri meseca (u odnosu na februar 1993.) embargo dodatno „iscediti“ srpsku ekonomiju, ali da životni standard, ipak, neće pasti ispod granice tolerancije.

„Samo će čvrsta rešenost Zapada da nametne još čvršće sankcije (uključujući zamrzavanje novca na privatnim računima u inostranstvu i kažnjavanje onih koji krše embargo) može naterati Beograd na značajne političke ustupke“, zaključuje se u izveštaju.