Delikates čiji naziv nema prevod, ali ostavlja Evropljane bez daha

Dok je Miloš Obrenović pre dva veka u Evropu izvozio mangulice, Srbi sada u svet izvoze čvarke. Potvrda da se u našoj zemlji najbolje prave stigla je pre dve godine iz Internacionalnog instituta za ukus i kvalitet iz Brisela. Dok se srpskim čvarcima stranci dive, naši seljaci tvrde da pravljenje tog delikatesa nije nikakva nauka, dovoljno je samo malo vremena i dobra, debela svinja.

- Mora biti puna masti, koja se kasnije cedi i prži. Može se reći da postoji tri vrste čvaraka. Onaj seljački, krupni, puni masti, duvan-čvarci, koji su skroz suvi, ali i oni srednji, ne tako masni kao seljački - rekao je Dragan Šamanović iz Brajića kod Gornjeg Milanovca, koji se već decenijom bavi preradom mesa i koji kaže da se ipak mora biti pažljiv u pripremanju.

- Šerpa ne sme da se ispusti iz vida ni za sekund, niti da se pretera sa prženjem, jer onda čvarci mogu postati bezukusni kao da jedete pesak, to nije to - kaže Dragan.

Tajna u spremanju čvaraka ne postoji, lagana vatra i višečasovno mešanje dok ruke ne zabole kako bi čvarci bili rumeni, mirisni i hrskavi.

- Svake zime se kod nas zna. Prvo se kolje svinja, a zatim prave specijaliteti. Čvarci su nezaobilazni, i to oni duvan, koje dobro iscedimo i osolimo i budu zaista fenomenalni za jelo, mogu da ih jedu i oni koji čuvaju liniju - priča komšija Dragoljub Nikolić.

Nema sumnje da je Srbija jedinstvena i po čvarcima, jer prevod na engleski jezik ne postoji, ali kako su potvrdili evropski stručnjaci, svakako su sinonim za dobar ukus i neodoljiv zalogaj.