Danas je monah Arsenije koji najbolje može razumeti mladog čoveka. Ovo su njegovi saveti

E. A.

Vesti

2019-09-16 22:06:27

"Tad mi je beskrajno bilo važno da budem sam. Ali uopšte nisam bio sam, bio sam sa preslatkim Isusom Hristom, njegovim duhom i ljubavlju"

Monah Arsenije, Foto: Alo

Nekada diplomirani stomatolog Aleksandar Aca Jovanović, a danas monah Arsenije, rođeni Beograđanin koji je prošao pakao života pod motom generacije „Seks, droga i rokenrol“, često održava propovedi iz vlastitog iskustva.

Upravo zato ovaj harizmatični monah ostavlja snažan utisak na slušaoce, pre svega one koji tragaju za smislom života ili su u sličnoj
situaciji kao Arsenije pre nego što je otišao u Crkvu i tu našao sebe, mir i spokoj.

Pročitajte još:

Arsenije Jovanović zamonašio se u Svetoj Gori Atoskoj, boravio pod Ostrogom, tihovao u Crnoj Reci, a danas obnavlja manastir Ribnica kod Ljiga, gde planira da osnuje Pravoslavni duhovni centar.

U propovedi pod nazivom „Duhovno napajanje“ priseća se svojih prvih osama i potreba za Bogom u periodu kada je započeo samački životu u Bruklinu, u državi Njujork.

- Tad mi je beskrajno bilo važno da budem sam. Ali uopšte nisam bio sam, bio sam sa preslatkim Isusom Hristom, njegovim duhom i ljubavlju. Sećam se u to prvo vreme, napolju urlanje, sirene, muzika i haos, a mene Gospod samo uzme kao da nisam u tom podivljalom Njujorku. Ponavljao bih „Duše sveti, ne ostavljaj me“, jer sam osećao da me pazi Duh i da je Svet, da nema šta drugo da bude i da je to nešto najčistije i najveličanstvenije u mom životu posle 29 godina lomatanja - započinje svoju propoved monah Arsenije.

O svojim prvim molitvama kaže da bi, žmureći, osetio svetlost koja bi prolazila kroz njega i opšte bleštavilo.

- Kao na nekoj nebeskoj plaži, neko predivno nebesko sunce i neki nebeski svetlonosni vetar bi me zračio i osunčavao, prolazio kroz mene. Bilo je predivno. Potpuno je isceljivalo moju grešnu, upropašćenu mladu dušu beogradskom i njujorškom ulicom. Tada nisam znao šta je to, ali tek kasnije, kada sam počeo da čitam Svete oce, u strahu i trepetu sam zaključio da je to bila vrsta - najnižeg nivoa koja nekome može da se da, ali ipak - Božanska svetlost.

Monah Arsenije, Foto: Youtube Printscreen

Tada je odlučio da za njega nema drugog puta osim da se potpuno posveti Bogu.

- Posle takve osunčanosti, ljudski duh postaje zategnut, zdrav i preplanuo. Kao moreplovci na ovozemaljskom moru, tako delatni hrišćani postaju duhoplovci, spirinauti preplanulog duha. Zdravi, jaki, zategnuti. Duhovni život, sa tri glavne sile - post, molitva i pričešće zato i jesu
duhovno napajanje, kao automobil koji na svom dugom putovanju može da ide samo od pumpe do pumpe. Ako preskoči jedno napajanje, on staje.

Dokon mozak – đavolje igralište

U vreme prvih osama u Bruklinu, monah Arsenije se odlučio da živi i bez televizora:

- Tako sam počeo da otkrivam neopisivo vrednu i duboku riznicu mira i radosti izbavivši se od tog svetovnog kovitlaca koji je zračio i vitlao kroz TV ekran. Velikan pop kulture Endi Vorhol bio je fasciniran televizorom jer ti „prođe deset sati i super si ubio vreme“. Ljudi ne znaju šta će sa svojim vremenom, ubijaju se od dosade i zato bulje u televizor, internet, društvene mreže, „farme“, rijalitije… u gluposti kojima upropašćujemo svoju psihu i dušu. Seća se da je u jednom teškom periodu života imao napade panike kad vidi televizijski sadržaj:

- U bolovima i potpunom ludilu uključio bih televizor i kao zombi ga gledao dok ne dobijem užasan napad panike, bez obzira na to šta se prikazuje. Prosto sam osećao da je zlo neko odatle. Ne mistifikujem da nas satana ili neka tajna zla organizacija gleda kroz televizor, već da je to prepuštanje mozga da planduje, jedno potpuno raslabljivanje psihe - zapravo trenutak kad demonske sile napadaju.

Monahu, kaže, zato često zaigra srce od radosti jer zna da je pronašao pravu energetsku pumpu, pravu energetsku stanicu sa koje može da se napaja kad god i gde god hoće.

- To je moje molitveno pravilo. To je moja molitva. I blago nama pravoslavnim hrišćanima koliko nam je Gospod Bog dao da možemo da se napajamo. I mi u svom životu putujemo od posta, molitve, liturgije do sledećeg posta, molitve, liturgije. Ako ih preskačemo, ostajemo iscrpljeni i duhovno ispražnjeni. Krenemo mi, ali često posustanemo, kako kaže apostol Pavle - započesmo duhovno, završismo telesno.

- Koliko mi se puta neko obrati u problemima, ali preskače molitveno pravilo. I već je gotovo. Već je zapalio džoint jer je prosto nemoguće odupreti se. Demon je tu, mi ga nikada nećemo ukloniti, uništiti, ali možemo ga samo Božijom silom držati na distanci. Bilo koji greh možemo da držimo na distanci jedino aktivnim svakodnevnim, svakočasovnim, svakominutnim pravoslavljem. I onda smo zaštićeni. Čim krenemo da trokiramo, da preskačemo, naši demoni dolaze, napadaju i obaraju nas. I to su te naše duhovne pumpe, naše energetske stanice, gde sam Bog pumpa energiju u naš životni mehanizam.

- Kada čovek uđe dublje u duhovni život, oseća korenje životnog plamena, besmrtnosti. Oseća u sebi da gori život, energija, kao što gori Sunce i nikada ne nestaje. Izvor te energije je u Bogu. Na to gorenje životnog plamena treba stalno dolivati ulje Božje ljubavi, Božje
blagodeti, Duha svetoga. Gubitak duhovnog ulja vodi u depresiju i gašenje života na svim planovima. Treba uvek i stalno da punimo raketne motore svoga bića da bismo mogli da uzletimo na nebo kroz lansirnu rampu svoje smrti. A ne da se ispražnjeni stropoštamo i razbijemo o prašnjavu zemlju - zaključuje monah Arsenije.

BONUS VIDEO: Neverovatno parkiranje u centru Beograda!