Čovek od najvećeg poverenja otkriva dušu posle dve decenije: ISTORIJA ĆE TEK DATI SUD

– Vlast koja ga je smenila, a koja je došla kao plaćenička NATO propagandna mašinerija, mnogo se ogrešila o svog predsednika, prodala ga i izdala, ali o tome će svoj sud istorija tek dati – ovako jednom rečenicom Milovanović sumira veliko nezadovoljstvo naroda i razočaranje u petooktobarsku vlast.

Dane pred hapšenje 1. aprila 2001. Milovanović ponovo proživljava, otvarajući za njega bolne rane, koje su i posle toliko vremena sveže.

– U vili "Mir” bio sam skoro dva meseca pre hapšenja. Sa prvim informacijama da mu je DOS spremio put za Hag, morao sam da budem uz svog predsednika sa nekoliko svojih drugova. Razgovarali smo, a narod je dolazio i okupljao se ispred vile. Morali smo tim ljudima da pokažemo da je Slobodan još tu, da je uz njih i da nije uhapšen, kao što je bilo javljeno u medijima. Imao sam tu čast da izlazim sa njim ispred vile i stajao odmah iza njega – govori Milovanović, pokazujući fotografije koje tome svedoče, pa nastavlja:

– Ljudi su ga grlili, uzvikivali „ne damo te”, a on im je srdačno odgovarao i hrabrio ih. Nije ni razmišljao gde će da završi, a znao je to vrlo dobro. Takav je bio Sloba. I u tom Hagu se on držao dostojanstveno, kao da to nije bio zatvor. Sam je spremao odbranu, jer za advokata nije hteo ni da čuje.