Bes i sramota zbog napada na srpske vaterpoliste! Najžešća osuda hrvatskih nacionalista

- Četiri dobra delfina - vaterpolisti - seli su u kafić na splitskoj rivi. Nosili su jakne. Ispod su bili dresovi njihovog kluba.

Prišao im je konobar, okati lignjun s ajncerom u ruci. Dok su oni mislili šta će popiti, lignjun je krajičkom velikog vodenastogoka primetio logo srpske Crvene zvezde. Asocirao ga na istoimeni fudbalski klub! - reči su kojima Andrea Topić za hrvatsku Slobodnu Dalmaciju predstavlja nemio događaj koji je iznova uzburkao odnose dve susedske nacije.

reč je o napadu na srpske vaterpoliste, koji se desio 9. februara u jednom splitskom kafiću. Nakon što su uočena obeležja srpskog sportskog kluba, zapodenuta je svađa, a ubrzo su na scenu stupili i hrvatski huligani sa šipkama, preteći klanjem. Ipak, samo su tukli - šipkama u leđa i preko nosa. Jedan od sportista je trčao glavom bez obzira, drugi skočio u more... Da se Hrvati, uprkos izostanku izvinjenja predsednice Koline Grabar Kitarović, ipak gnušaju ovog postupka pokazuje obraćanje Topićeve.

Ona je gotovo napisala basnu, ne mogavši da nađe reči za neljudsko ponašanje svojih sunarodnika, pa ih je tako nazvala mnogobrojnim pogrdnim rečima pobrojavši dobar deo životnjiskog carstva - bubašvabama, kišnim glistama, uopšte raznim insektima...

Konobar "lignjun" je, nastavlja ona svoje viđenje, iz straha i lošeg povezivanja sportista sa četništvom, pozvao huligane rekavši da "četiri delfina provociraju smejući se srpskim naglaskom".

- Nije im lignjun ni stigao staviti kafe na sto, a već je stigla bubašvaba u pratnji kišne gliste, želučane trakavice i kućnog pauka.

Terali su delfine da se svuku do gole kože. Vikali na njih. Pretili im. Zbunjeni dobri delfini nisu ih hteli poslušati. Hteli su samo da odu, jer je bubašvaba već vadila palicu. Stigli su prvi udarci. Leđna peraja, kljun, rep. Nisu birali gde.

Nisu birali ni zašto ih udaraju, zapravo - piše Topić.

Tada se osvrće na sliku koja je obišla domaće medije - vaterpoliste Crvene zvezde, rodom iz Kotora, Aleksandra Kralja, koji je u hladnom moru našao spas. Tada je stigla do ptica, gmizavaca, sisara i vodozemaca.

- Spas je našao u moru. S kamenog tla prestrašenog došljaka posmatralo je čitavo životinjsko carstvo. Tromi slonovi što su selfije radili držeći mobilni surlom zastali su ukopani. Mačke su ustale na zadnje noge. Naprezale oči ćorave kokoške, kameleoni, pande, žabe krastače, bakalari i stara gospoda palamide naočare nameštale ne bi li ga što bolje odmerili.

Neki su se zlobno kikotali. Kreštale zle vrane, golubovi vadili telefone i snimali ranjenika iz ptičje perspektive.

Na jednom od videa koji su kasnije kružili Zoološkim vrtom, jasno se čuje: te životinje znaju zašto su oni gadljivi kukci napali dobrog delfina.

- Neka, ionako je četnik – mekeće neka koza na toj snimci.

U završnici svog alegoričnog predstavljanja ove ružne slike svetu, u tekstu iz Slobodne Dalmacije Topić nameće jedno pitanje, pored onog vrhovnog. Dakle, pored toga što se pita zbog čega su vaterpolisti iz srpskog vaterpolo kluba napadnuti, pita se i zašto niko nije pojurio za napadačima. Zbog toga ju je jedan ljudski potez iznenadio.

- A onda se, među toliko majmuna, krava, ovaca, koza i teladi pojavila ljudska devojka. Sagnula se pred svim onim beskičmenjacima i dodala mu ruku.

Jedna anonimna, hrabra, a opet prosečna, skromna djevojka. Jedno ljudsko biće. Jedino ljudsko biće. Izložilo se osudi stoke - napisala je Topić.

Da li ste izvukli pouku ove basne?