Baka Nada ima 108 godina, šeta svakog jutra i pije "eliksir života" jer nista nije vrednije od zdravlja

Ljiljana Andrejević skoro dvadeset godina brine o Nadeždi Pavlović, najstarijoj Beograđanki, koja je u januaru proslavila 108. rođendan. Njih dve upoznale su se 2000. godine, a tokom svih ovih godina, poslovni odnos pretvorio se u priču o prijateljstvu, poverenju, ljubavi i poštovanju.

Radila sam u Gerontološkom centru, šefica mi je rekla da dobijam novi zadatak na terenu, kod jedne gospođe koja je moja zemljakinja iz Bosne. Nisam ni sanjala da ću dobiti prijatelja za ceo život - započinje svoju priču Ljiljana.

- Od tada sam sa njom, a pre šest godina sam otišla u penziju. Njena deca su bila zabrinuta šta će se desiti kada se penzionišem, ali baka Nada je insistirala da se naše druženje produži. Tako je i bilo, a za njenu decu i unučiće osećam kao da su moji najbliži.

Ljiljana odlazi kod Nade ujutru. Prvo se prošetaju, a nakon toga je nezaobilazno spremanje "eliksira života", napitka koji prave od svežeg voća i povrća. Njihov odnos ispunjen je poverenjem, Nada je Ljiljani sve prepustila, nije retkost da je Nada pita gde se šta nalazi u kući, a i veliki deo Nadinih finansija je u Ljiljaninim rukama.

- Tokom 20 godina, koliko se družimo, ona nikad nije povisila ton na mene i izuzetno je blage naravi. Svoj spokoj uspela je da prenese na mene. Uvek me smiruje kada sam neraspoložena. Spremna je da me posavetuje, da mi uputi lepu reč, i ne samo meni već svima koji kontaktiraju sa njom. Ja njoj mogu sve da poverim, i svaki njen savet ispostavio se kao izuzetno dobar. Ne verujem da bih još nekog mogla toliko da zavolim i da ostvarim ovakav odnos kao sa njom - priča naša sagovornica.

Ljiljana je s vremenom počela da poštuje i pojedine životne navike baka Nade. Posle posla treba se odmoriti četrdeset minuta, ne treba žuriti, jer ima vremena za sve. Važno je usporiti tempo, jer ništa nije vredno zdravlja.

- Osim što sam od nje naučila da usporim, zahvalna sam joj što sam pored nje uvidela kako je lepo biti skroman. Kada naučimo da se zadovoljimo sitnim stvarima, mnogo smo srećniji. Jedina stvar u kojoj ne treba štedeti je kvalitet hrane. u to čovek mora da uloži malo više kako bi njegova ishrana bila raznovrsna i balansirana - prepričava naša sagovornica baka Nadine preporuke.

Iako je Ljiljana oduvek volela da čita, baka Nada je samo produbila njenu ljubav prema knjigama. Ističe da joj je drago što može da čuje priče o ljudima, koji su danas poznate istorijske ličnosti, a koje je Nada tokom svog veka upoznala.

Ovo poznanstvo uticalo je i na vaspitavanje Ljiljanine dece. Red mora da se zna, ali nema vikanja i razgovor je najvažniji između deteta i roditelja, kao i poverenje.

Iako je Nada neprikosnovena, pre nje Ljilja je ulepšala život mnogim penzionerima, a dok govori o njima, osećaju se ljubav i pažnja koju im je posvećivala.

- Ovo je veoma težak posao. Ljudi koji rade sa starijima moraju svoje lične probleme da ostave po strani kada su sa njima - kaže Ljiljana. - Važno je strpljenje i spremnost da ih slušate.