"Nisu me pustili da odem na sahranu moje Brankice, da se oprostim od nje"

- Makedonci me nisu pustili da odem na sahranu moje Brankice, da se poslednji put oprostim od nje, da joj kažem zbogom! Bruka i sramota!

Zatvorene granice

Branislav kaže da njegova Brankica nije još imala srpsko drćavljanstvo i da je dogovoreno da bude sahranjena u rodnom Kumanovu. Znao je, kako kaže, da će mu za putovanje u Makedoniju biti potreban negativan PCR test.

- Nisam znao da će sahrana da bude tako brzo. Otišao sam da se testiram, ali papir sa negativnim PCR testom nije stigao i nisam mogao da putujem. Mogli su Makedonci da me puste samo na sat vremena, ako treba i uz policijsku pratnju! Mnogo boli što nisam moju Brankicu ispratio na večni počinak. Nisu mi dali da je vidim poslednji put, da se oprostimo... Samo da su me pustili da priđem na deset metara, da budem blizu nje. Da su se bar malo potrudili da budu ljudi - očajan je Branislav.

Nastavio je da opisuje agoniju kroz koju je prošao.

- Bio sam potpuno šokiran i sluđen što moje žene više nema, a još sam morao da jurim raznu dokumentaciju, jer je ona bila makedonska državljanka. Datum sahrane nismo odmah znali, tako da mi ništa ne bi značilo ni da sam se odmah testirao. Oni ne priznaju brze testove, samo PCR! Kada smo saznali da će sahrana da bude već 30. jula u Kumanovu, odmah sam se testirao. Nažalost, test nije mogao da bude gotovo tako brzo, ali mogli su da naprave izuzetak! Mogli su da provere u bazi podataka da sam se testirao, da se povežu sa našim organima, mogli su da me puste na određeno vreme. Da me oni sprovedu do groblja, uz policijsku pratnju, ako je potrebno. Mogli su da me čuvaju. Bilo šta, samo da budem na njenoj sahrani. Osećam veliku bol zbog toga - ogorčen je Brankičin suprug.

Najveća ljubav

Na pitanje kakav je bio njihov brak, drhtavim glasom otkriva:

- Najsrećniji na svetu! Voleli smo se mnogo. Ona je bila najvoljenija žena, a ja muškarac! Mogu da kažem da retko ko je imao takvu vezu i brak. Imali smo mnogo planova, tek smo počeli da živimo i uživamo, ali eto šta me snađe. Sada se molim da mi sin ozdravi i da bude dobro - kaže Branislav.

Zbog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja, kako bi spasli bebu, lekari su je 27. jula uveče porodili carskim rezom na početku sedmog meseca trudnoće.

Rođen je dečak težak svega 920 grama, koji je odmah smešten u inkubator, negativan je na koronnu i sada je stabilno.

Kum će da izabere ime za našu bebu

Branislav Ivanović kažeda dečak još nema ime, da on i Brankica još nisu bili odlučili, već će to učiniti kum, piše Informer.

- Nismo još smislili ime. Nismo o tome pričali, niti je Brankica imala posebnu želju. Sada će naš kum da smisli ime za mog sina - kaže Branislav.