ZBOG JOVANOVE PRIČE O MAJCI, CELA SRBIJA PLAČE! Pitala ga je "Kad ćeš kući?", on se vratio na selo, stavio ju je na krevet, UMRLA MU JE NA RUKAMA

Jovan Stefanović, šezdesetčetvorogodišnji Novosađanin, doneo je hrabru odluku da se vrati na selo Pavlovce, gde je rođen. Razlog za njegov povratak bio je jednostavan, ali duboko emotivan - njegova majka. Iako više nije među živima, Jovan je odlučio da se vrati kući kako bi čuvao sećanje na nju i očuvao porodično imanje.

"Zbog mame sam se vratio na selo. Kući. Voleo je i pazio. Njoj sam i posvetio ovu pesmu kao uspomenu. U stvari, ova pesma posvećena je svim majkama. Vratite im se, dok još nije kasno", poručio je Jovan u objavi na Fejsbuku koja je rasplakala Srbiju.

Ispod uvodnih reči on je objavio i pesmu koju je posvetio preminuloj majci, kao i njihovu zajedničku sliku na kojoj ona snažno grli svog sina, onoliko koliko joj mišići dozvoljavaju.

Jovanovu pesmu prenosimo u celosti:

"Volim te majko, s maramom kariranom zavezanom, s cegerom u ruci, s opancima na nogama... Volim to rumeno lice rosom okupano, zvezdanih očiju sjaj. Volim te zbog onog mirisa iz štale koji ti se pod kožu podvukao, zbog onog pekmeza crnog od šljiva, žutog od kajsija, zbog one korice 'leba koji si mašću mazala, crvenom paprikom posipala. Ti si se mama s prvim petlovima budila, tati na nogama nokte sekla, onu njegovu petu ispucalu puderom zaprašila. Još si ti mama živa, još kuća nije prazna, još otvaraš vrata. Dok je tebe, biće nas. Deca će nedeljom baki i deki u naručje da spuste cveće, da ih pomiluju", stoji u Jovanovoj objavi.

"Izdahnula mi je na rukama"

Njegova fotografija brzo je prikupila veliki broj reakcija, a većina korisnika Fejsbuka prokomentarisala je da je Jovan u pravu i da deca ne znaju koliko im roditelji znače sve dok ih ne izgube.

"Majka je moja najveća podrška, nikada nisam hteo da je razočaram. Pazio sam na nju. Ipak, slomila je kuk i još uvek pamtim njene poslednje korake kada mi je rekla da nije dobro. Stavio sam je na krevet i tako je izdahnula, meni na rukama. Pamtim je kao najlepšu i najviše sam je voleo. Taj njen zagrljaj i osmeh nikad neću zaboraviti", priča Jovan prisećajući se svog najvećeg oslonca.

Kako kaže, nikada neće zaboraviti njeno pitanje: "Sine, kad ćeš kući".

Jovan je otkrio da i dalje živi u porodičnoj kući u Pavlovcima, jer ne želi da imanje propadne sada kada roditelji više nisu živi. Ipak, selo mu je donelo radost, mir i spokoj, koje nije ni slutio da će osetiti.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI