crnogorci
Foto: Printscreen/YouTube/Љубомир Раковић

U svojoj knjizi ona je opisala kako je njen otac Nikola Ćetković, posle Drugog svetskog rata, od strane Ozne primoravan da se piše kao Crnogorac.

„Već 1945. godine počela je zamena ličnih karata u Beogradu, a na osnovu ranije podeljenih formulara, u kojima je svako, pored ostalog, trebalo da navede svoju nacionalnost. Upravo tada nastaju veliki problemi u mojoj porodici.

Stariji brat i ja smo bili komunisti, učesnici NOB logoraši. Bilo nam je jasno da mi kao članovi KPJ možemo biti samo Crnogorci.
Tako smo se i izjasnili u formularima i bez problema brzo dobili lične karte u Ozninom odelenju u Čika Ljubinoj ulici.

Posle nekoliko dana, na isto mesto došao je i naš otac Nikola Ćetković, star 62 godine i umesto lične karte dobio – 15 dana zatvora! Naime, on se izjasnio da je Srbin i nadležni oficir mu nije dao ličnu kartu, jer on ne može biti Srbin, nego Crnogorac rođen u Podgorici. Otac nije hteo da odstupi od svoje izjave, tvrdio je da je od detinjstva znao da je Srbin, da je zato decembra 1915. krenuo preko Albanije do Krfa i dalje.

Albanska golgota

Foto: Wikipedia

 

 

Moj otac je 1909. godine u Beču završno studije i mogao je mirno da sačeka austrijsku okupaciju Crne Gore i da, kao njihov student i poliglota, dobije visoko zvanje, kao i ličnu sigurnost, ali on je, kao patriota i Srbin, krenuo sa srpskom vojskom i njenom sudbinom.

Govorio je oficiru Ozne da se otac srpske dinastije Nemanja rodio kao i on – u Podgorici, u Ribnici na Zeti, i da je Nemanjin sin Sveti Sava osnovao prvu srpsku arhiepiskopiju.

JEZIVE METODE KOMUNISTIČKOG REŽIMA! Ležao na golom betonu 15 dana dok ga je OZNIN OFICIR pitao samo jednu stvar: Evo kako su SRBE pretvarali u CRNOGORCE

Alo!/Masanori Jošida

 

 

No, to nije bilo dovoljno, pa su Nikolu Ćetkovića zatvorili u Oznin zatvor, gde je na golom betonu odležao punih 15 dana. Oficir ga je svakodnevno izvodio na saslušanje i pitao: Jesi li ti Nikola Ćetkoviću Crnogorac ili Srbin? Moj otac je na to odgovarao stihovima Njegoša i kralja Nikole o srpstvu.

Posle odležanih više od dve nedelje u zatvoru, data mu je lična karta u kojoj je ipak stajalo da je on, Nikola Ćetković – Srbin.

Mi, njegova deca, nismo odobravali njegovo držanje u Ozni, niti njegovo srbovanje, jer su nama kao komunistima, odmah bili jasni Đilasovi stavovi o crnogorskoj naciji.

Bio je hladni zimski dan 1946. godine i svi smo sedeli u trpezariji koja se jedina i grejala, a mi deca se spremali za ispite. Tada je naša majka prekinula mrtvu tišinu i saopštila da će se pisati kao Crnogorka. Ona je znala i osećala da je očev stav veoma mnogo naškodio nama kao komunistima i htela je da nas zaštiti od daljih nemilih posledica. Otac je bio iznenađen, ali ne i poražen. Naglo je ustao i obratio se majci hladnim glasom da ona od sutra neće više biti njegova žena.

Majka je dobro znala da otac neće promeniti svoj stav, pa ga je, izmenivši taktiku, umiljato upitala: „Nikola, ti veliš da smo mi Srbi. Pa, kako smo mi Srbi mogli roditi đecu Crnogorce? Reci mi, Nikola, kako?“
A otac mirno odgovara: „Danice, mi smo Srbi, a rodili smo slepe poslušnike. Plačimo, jadnice, plačimo!“

Naš otac Nikola Ćetković umro je 1957. godine pred drugi posleratni popis stanovništva. Sa prekornim sećanjem na naš bojkot oca i naše tadašnje nacionalno opredelenje, mi njegova deca, spontano smo se izjasnili kao Srbi.”…

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI

Komentari (0)

Loading