PREVARA Ogromne količine falsifikovanih pčelinjih proizvoda na tržištu: Lažni med košta, a nije ni hrana ni lek

Pored toga što med nikad nije bio skuplji, na tržištu se nalazi i ogromna količina lažnog meda, a koji je pravi a koji falsifikovani, golim okom je teško prepoznati, kažu pčelari.

Iako nadležne inspekcije, policija i druge državne službe već godinama pokušavaju da se izbore sa falsifikatorima i falsifikatima, na tržištu Srbije je sve manje kvalitetnog meda, a sve više proizvoda sumnjivog porekla i još sumnjivijeg kvaliteta.

Lažni med jeste jeftiniji, a kako iza svake prevare leži zarada kao motiv, kupac je dvostruko oštećen, platio je kopiju koja za razliku od pravog meda nije ni kvalitetna hrana, ni lek.

Med je jedinstvena namirnica po tome što je istovremeno i biljnog i životinjskog porekla i jedna je od onih koje se konzumiraju u neprerađenom obliku. Naročito je na ceni bagremov domaći med koji se trenutno ne može kupiti ispod 1.500 dinara po kilogramu, a poznato je da što je proizvod dragoceniji, to je izloženiji falsifikovanju. To se u slučaju meda najčešće radi tako što mu se dodaje šećerni sirup.

Pčelari kažu da već muku muče zbog vremenskih neprilika, a pojava velikih količina meda sumnjivog porekla na tržištu, koji je neretko jeftiniji, jer su sve prevare motivisane zaradom, samo im otežava situaciju.

Osim one čuvene izreke „ako ne znaš šta je dobro, znaš šta je skupo“, pčelari otkrivaju na koje još načine možete prepoznati da li kupujete pravi domaći ili pak lažni med.

- Najsigurniji način da se dođe do prirodnog meda jeste da se kupi direktno od pčelara. Tačno znati koji je pravi pčelinji med, a koji je falsifikovan golim okom se ne može reći, to se precizno samo analizom može utvrditi. Jedan od načina za prepoznavanje je taj kada se med uzme u kašičicu, podigne uvis, on se spušta u sitnim nitima dok je na kašičici. Kod sumnjivog meda, pojavljuju se kapi - kazao je za RINA prof. dr Svetomir Stamenković.

Foto RINA

On je istakao da je još jedan od gorućih problema neadekvatno prskanje voća zbog čega se beleži sve manje pčelinjih društava, ali i pomor pčela.

- Prskanja u voćnjacima uveliko traju i zbog toga se već beleže prva trovanja pčela u ovoj godini. Jedna otrovana pčela znači deset otrovanih u polju. Vrlo je bitno da voćari razumeju važnost pčela, jer bez njih nema dobrog prinosa u voćarstvu. Pčele moramo čuvati, moramo negovati, gajiti, umnožavati i povećavati broj pčelinjih zajednica, kao i broj pčelara - kazao je profesor.

Foto Alo

Prema poslednjim procenama, na tržištu Srbije ima oko 40 odsto falsifikovanog meda. I to je prvi put da ga kod nas ima manje nego u Evropskoj uniji, gde je taj procenat oko 50.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI