GROM IZ VEDRA NEBA! RHMZ najavio drastičnu promenu vremena, pad temperature će biti ozbiljan!

Pomeranjem časovnika u 2 sata na 3, kao i promena vremenskih prilika na pojedine osetljive osobe može uticati. Za razliku od uređaja, kao što su mobilni telefoni i kompjuteri na kojima će se vreme automatski podesiti na novi režim, mnogim ljudima će biti potrebno vreme da prilagode organizam i navike na ovu promenu.

Danas +25, u utorak samo +8

RHMZ je najavio da će u petak 24. marta biti pretežno sunčano i veoma toplo sa maksimalnom temperaturom u većini mesta oko 25 stepeni. Ukragujevcu se očekuje i za stepen više.

Zatim, u subotu se očekuje prolazna kiša uz manji pad temperature, a početkom naredne sedmice jako zahlađenje.

- U subotu naoblačenje s kišom uz manji pad temperature i skretanje vetra na severozapadni, u centralnoj i južnoj Srbiji i sa lokalnim pljuskovima i grmljavinom. U nedelju pre podne biće pretežno sunčano, a posle podne se očekuje postepeno naoblačenje – najavio je RHMZ.

Početkom sledeće sedmice, u ponedeljak biće pretežno oblačno s kišom, pljuskovima i grmljavinom. Posle podne i uveče kiša će preći u sneg, prvo na planinama jugozapadne Srbije, a u toku noći sneg će biti moguć ponegde i u nižim predelima na jugu i jugoistoku zemlje.

Počeće da duva jak severni i severozapadni vetar, koji će u Vojvodini, na istoku Srbije i na planinama dostizati udare olujne jačine. Temperatura u osetnom padu.

- U utorak se očekuje da bude promenljivo oblačno, hladno i vetrovito, povremeno sa kratkotrajnim pljuskovima kiše, krupe i snega. Krajem dana slabljenje vetra. U sredu i četvrtak se očekuju jutarnji mrazevi, koji će na 2 m biti slabog intenziteta, od -3 do 0 °C, a pri tlu izraženiji, sa temperaturom mestimično i nižom od -5 °C –kažu meteorolozi.

U toku dana u sredu biće uglavnom suvo, a u četvrtak u severnim i centralnim krajevima Srbije se očekuje prolazno naoblačenje s kišom.

U petak suvo uz porast jutarnjih i dnevnih temperatura.

Biometeorološka prognoza

Prema bioprognozi RHMZ za petak 24. mart imamo nastavak relativno povoljne biometeorološke situacije za većinu hronično obolelih i osetljivih osoba.

- Oprez se savetuje cerebrovaskularnim i srčanim bolesnicima. Meteoropatske reakcije su moguće u vidu glavobolje i smanjenja koncentracije. I dalje se preporučuje povećana pažnja u saobraćaju.

Istovremeno sa promenom računanja vremena osećaju se i psiho-fizičke promene. Uglavnom većini ljudi teže pada početak letnjeg računanja vremena u odnosu na početak zimskog računanja.

Savet lekara za hvatanje ritma

U Zavodu za javno zdravlje u Subotici, u Centru za promociju zdravlja, kažu za „Blic“ „kada od danas do sutra, a to će se dogoditi u nedelju, promenimo sat, neminovno je da se drugačiji probudimo, jer svako takvo pomeranje je izbacivanje iz ravnoteže, iz uobičajenog ritma na koji je naš organizam navikao“.

- Imamo određene hormone koji nas štite, to su hormoni sna i oni nas pripreme za odmor i rad u toku dana. Zato je potrebno vreme adaptacije na ovu promenu. Što je osoba mlađa brže će se adaptirati, ali promenu ove vrste svi osete. Neko samo prve sedmice, a neko i dve do tri nedelje kasnije – kaže specijalista socijalne medicine dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra.

Iz Zavoda poručuju da će osobe sa hroničnim bolestima teže podneti pomeranje vremena, zbog čega je neophodno da se pridržavaju terapije i po potrebi treba da se posavetuju sa lekarom.

-Neophodno je otići ranije na spavanje da bi imali optimalni deo sna. Moramo dati šansu organizmu ako je navikao da spava sedam ili osam sati, bez obzira koje je vreme buđenja, mora da se prilagodi vreme odlaska u krevet tako da se zadrži period sna koji je potreban. Ako se tu napravi disbalans i čekamo vreme koje nam je uobičajeno za spavanje, bez obzira što je sat promenjen, otežaćemo period adaptacije – poručuje dr Kosić Bibić.

Menjajte stil života

Kada je promena vremenskih prilika u pitanju i pošto se očekuje drastičan pad temperature i padavine preporuka lekara za osobe koje nemaju hronična oboljenja je da se pridržavaju zdravih stilova života.

- Potreban je obavezno laganiji doručak, i adektvatno hidratacija. Neophodno je dovoljno sna i umerena fizička aktivnost. Naime, nema specijalnih saveta za zdrave osobe, već najbolja preporuka podrazumeva zdravo ponašanje jer olakšavaju tegobe koje se javljaju kada naglo otopli ili naglo zahladi – zaključuje dr Kosić Bibić.

Svetlo i mrak kao motiv za pomeranje sata

Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar, iz Instituta za fiziku u Beogradu, objasnio jeranije za „Blic“ da je motiv da se letnje vreme uvede tokom prethodnog veka vrlo jednostavan – da bismo manje živeli u mraku, a više na svetlu.

- Argumenti iz života u Srbiji u prilog tome su da ako ne bismo poslednjeg vikenda u martu prelazili na ukazno, odnosno letnje računanje vremena, deca koja se rađaju u proleće i leti, a kojima je sunce kao svim bebama važno za razvoj zbog vitamina D, imala bi sat vremena manje dnevnog svetla, tople junske večeri, kad je dan najduži, završavale bi se pre početka Dnevnika 2, budući da 20. juna mrak pada u 19 sati i 27 minuta, đaci koji idu u popodnevnu smenu bi se cele godine, od oktobra do kraja maja, vraćali kući po mraku, u najtoplijim danima na početku jula sunce bi izlazilo pre 4 sata ujutru i u vreme kad ustajemo, oko 7 sati, temperatura bi već bila iznad 30 stepeni. Ovi efekti su posebno izraženi u zemljama na jugu Evrope i na obodima vremenskih zona, gde se nalazi i Srbija – rekao je Bubnjević za „Blic“.

Prema njegovim rečima argumenti protiv ukaznog vremena, mahom su vezani za neprijatnosti koje ljudi prijavljuju nakon vikenda u kojima dolazi do pomeranja sata. Mada nema recenziranih naučnih studija o konkretnoj šteti koju pomeranje sata nanosi zdravlju, sumnje u to, kao i brojna svedočanstva pojedinaca učinile su ovu praksu širom Evrope, pa i u našem regionu, izrazito nepopularnom.

-Uvođenje ukaznog vremena zasnovano je na astronomskoj okolnosti da u decembru sunce izlazi prekasno, a leti prerano, tako da se zbog životnog ritma ljudi leti „gubi“ skoro dva sata dnevnog svetla.

Ko je prvi pomerio kazaljke, a ko ih više ne pomera?

Pre 106 godina, u aprilu 1916. godine, kazaljke su prvi pomerili Nemci, a zatim Britanci i za njima i druge zemlje u Evropi i SAD. Prvi put u Srbiji, nekadašnjoj SFRJ, kazaljke su pomerene 27. marta 1983. godine, kada smo počeli s računanjem letnjeg vremena. Međutim, kazaljke na satu, ne pomeraju sve zemlje. Rusija je tu praksu imala od 1981. do 2011, a časovnici se ne pomeraju u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, skoro svim afričkim zemljama...

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI